Malaksalost, napadi panike i iscrpljenost često dolaze zajedno, a uzroci mogu biti i fizički i psihološki.
Dešava se gotovo neprimetno – jednog dana imate dovoljno energije za sve obaveze, a već sledećeg osećate se iscrpljeno bez jasnog razloga. Malaksalost, nedostatak koncentracije i osećaj da vam je telo teško mogu biti posledica stresa, nakupljenog umora ili poremećaja svakodnevnog ritma koji dugo ignorišemo.
Kada se tome pridruže napadi panike, situacija postaje još neprijatnija. Ubrzano lupanje srca, osećaj gušenja, preznojavanje i strah da će se dogoditi nešto loše često dolaze iznenada, čak i kada nema realne opasnosti. Mnogi ljudi tada pomisle da imaju ozbiljan zdravstveni problem, iako se često radi o reakciji organizma na dugotrajnu psihičku napetost.
Posebno zabrinjava pojava takozvanih crnih scenarija u glavi. Osoba počinje da razmišlja o najgorim mogućim ishodima, da očekuje loše vesti i da svaku situaciju posmatra kroz prizmu opasnosti. Takav način razmišljanja dodatno povećava anksioznost i stvara začarani krug iz kojeg je teško izaći bez promene navika i pristupa problemu.
Konstantan umor ne mora uvek biti povezan samo sa psihološkim stanjem. Nedostatak sna, problemi sa štitnom žlezdom, anemija, nedostatak vitamina ili druge zdravstvene tegobe takođe mogu izazvati osećaj iscrpljenosti, nervoze i smanjene otpornosti na stres. Zbog toga je važno sagledati širu sliku i ne donositi zaključke na svoju ruku.
Foto: Unsplash.com
Stručnjaci savetuju da se ovakvi simptomi ne ignorišu, naročito ako traju nedeljama ili ometaju svakodnevni život. Razgovor sa lekarom može pomoći da se utvrdi da li je reč o posledicama stresa i anksioznosti ili postoji fizički uzrok koji zahteva lečenje. Pravovremena reakcija često je prvi korak ka povratku energije, mira i osećaja kontrole nad sopstvenim životom.
Autor: S.Paunović
