Nova studija međunarodnog tima istraživača otkrila je fascinantnu vezu između naših gena, sklonosti ka određenoj hrani i zdravstvenih ishoda. Prema rezultatima objavljenim 1. juna 2026. u časopisu BMC Medicine, osobe koje gaje prirodnu sklonost ka ukusu i mirisu crnog luka imaju genetske predispozicije za manji rizik od dijabetesa tipa 2 i visokog krvnog pritiska.
Genetika kao ključ za razumevanje ishrane
Istraživači su analizirali podatke više od 160.000 ljudi, starih između 37 i 73 godine, koristeći bazu podataka o zdravstvenim istraživanjima u Velikoj Britaniji. Cilj je bio da se poveže genetika sa preferencijama u hrani.
Analiza je obuhvatila 325 gena ukusa i mirisa i 140 različitih namirnica, a najznačajnije otkriće odnosi se na varijantu gena receptora mirisa OR2T6. Ova genska varijanta direktno utiče na to da li neko više voli crni luk, a ispostavilo se da upravo ti ljudi imaju bolje zdravstvene parametre.
Zašto su geni pouzdaniji od anketa?
Genetski epidemiolog Danijel Hvang, sa Univerziteta u Kvinslendu, objašnjava važnost ove metode:
Geni su fiksirani: Na njih ne utiču životni stil ili pritisci okoline, za razliku od samoprijavljenih podataka o ishrani koji mogu biti nepouzdani.
Mendelova randomizacija: Korišćenjem fiksnih genskih varijanti kao "zamena" za unos hrane, naučnici mogu da utvrde uzročno-posledične veze između ishrane i bolesti, što je do sada bilo veoma teško dokazati.
Put ka personalizovanoj medicini
Iako je veza između konzumacije luka i smanjenog rizika od bolesti trenutno predmet daljih istraživanja, naučnici veruju da su ovim "okvirom vođenim genima" napravili veliki korak napred.
"Naše istraživanje pokazuje da su geni ukusa i mirisa obećavajući alati za proučavanje veza između ishrane i bolesti. Ovo je važno jer nam trebaju bolji načini da razumemo kako ishrana utiče na stanja poput dijabetesa, srčanih bolesti i raka", ističe Hvang.
Šta dalje?
Istraživači napominju da rezultate treba ponoviti u većim i raznovrsnijim grupama pre donošenja konačnih kliničkih zaključaka. Takođe, planiraju da istraže kakvu ulogu u ovome igraju bioaktivna jedinjenja prisutna u crnom luku.
Ovo otkriće otvara vrata novim načinima shvatanja hroničnih bolesti, posebno imajući u vidu podatak da je nezdrava ishrana uzrok oko 11 miliona prevremenih smrtnih slučajeva svake godine.
Autor: D.S.
