Priče o otpornim pušačima zvuči utešno – ali medicina ima drugačiju priču
Gotovo svako zna bar jedan primer: komšija koji puši dve pakle dnevno i nikad mu ništa nije bilo, rođak koji je doživeo duboku starost uz cigaretu u ruci. I tu se rađa pitanje – da li zaista postoje ljudi kojima pušenje ne šteti? Kratak odgovor glasi: ne u potpunosti. Duži odgovor je mnogo zanimljiviji.
Istina je da genetika igra veliku ulogu. Neki organizmi imaju jače mehanizme detoksikacije, bolju regeneraciju ćelija ili jednostavno sporiji razvoj bolesti. Ali to ne znači da cigarete na njih ne utiču – već da se posledice možda ne vide odmah ili se nikada ne razviju do klinički očiglednog oblika. Pušenje oštećuje krvne sudove, pluća i ćelije na mikroskopskom nivou kod gotovo svih, samo što kod nekih telo duže uspeva da kompenzuje štetu.
Postoji i takozvani preživeli efekat. Mi primećujemo one koji su pušili i doživeli starost, ali ne govorimo o onima koji su zbog istog navika prerano oboleli ili umrli. Jedan upečatljiv primer zaseni desetine tihih, manje vidljivih priča. To stvara iluziju da su cigarete lutrija, a ne statistički dokazano rizičan faktor.
Važno je razumeti i da zdravlje nije crno-belo. Neko možda nema rak pluća, ali ima hronični kašalj, smanjen kapacitet pluća ili povišen krvni pritisak. Neko drugi nikada ne dobije dijagnozu, ali živi sa umanjenim kvalitetom života. Pušenje retko prolazi potpuno bez posledica – samo su one nekada sporije i podmuklije.
Foto: Pixabay.com
Dakle, da li postoje ljudi kojima cigarete ne mogu ništa? Nauka kaže – ne. Postoje oni kod kojih se posledice ne manifestuju dramatično ili prerano, ali to ne znači da šteta ne postoji. Mit o otpornim pušačima više služi kao uteha nego kao realnost. Jer kada je reč o cigaretama, pitanje nije da li utiču – već kada i koliko.
Autor: S.Paunović
