Hronični stres ne uništava samo psihu – on razara telo, ubrzava starenje i ozbiljno ugrožava zdravlje.
Stres je postao neizbežan deo savremenog života. Rokovi, finansije, odnosi, posao, brige – sve to svakodnevno utiče na naš organizam. I dok povremeni stres može biti koristan i motivišući, hronični stres je jedan od najvećih neprijatelja zdravlja, a stručnjaci ga s razlogom nazivaju – tihim ubicom.
Istraživanja pokazuju da dugotrajan stres može skratiti život i do nekoliko godina, jer neprekidno drži telo u stanju opasnosti, iscrpljujući ga iznutra.
Šta se dešava u telu kada smo stalno pod stresom?
Organizam tada luči povećane količine kortizola i adrenalina. Ako ovo stanje traje dugo, dolazi do:
- slabljenja imuniteta
- povišenog krvnog pritiska
- povećanog rizika od srčanih i moždanih udara
- hormonskog disbalansa
- problema sa varenjem
- ubrzanog starenja ćelija
Drugim rečima – stres utiče na gotovo svaki organ u telu.
Foto: Pixabay.com
Psihičke posledice koje ne treba zanemariti
Hronični stres često vodi ka anksioznosti, depresiji, nesanici i osećaju stalnog umora. Ljudi pod stresom teže se fokusiraju, gube motivaciju i imaju lošiji kvalitet života, čak i kada spolja sve izgleda u redu.
Koliko stres zaista skraćuje život?
Stručnjaci upozoravaju da dugogodišnji stres može značajno povećati rizik od prerane smrti, naročito kada je udružen sa lošim navikama poput pušenja, prejedanja ili fizičke neaktivnosti. Telo jednostavno ne dobija priliku da se oporavi.
Dobra vest – stres se može kontrolisati
Iako ga ne možemo u potpunosti izbeći, možemo naučiti da ga smanjimo. Redovna fizička aktivnost, kvalitetan san, boravak u prirodi, razgovor sa bliskim ljudima i postavljanje granica u svakodnevnim obavezama prave ogromnu razliku.
Briga o mentalnom zdravlju je osnova dugog i kvalitetnog života. Smanjenjem stresa ne produžavamo samo godine, već ih činimo ispunjenijim, mirnijim i zdravijim.
Autor: S.Paunović
