Ponekad ne jedemo jer smo gladni – jedemo da bismo ublažili stres, tugu ili dosadu. Evo kako prepoznati obrasce i povratiti kontrolu.
Hrana je mnogo više od goriva za telo – ona može biti uteha, nagrada ili način da ublažimo neprijatne emocije. Kada ovo postane učestalo i nekontrolisano, govorimo o emocionalnom prejedanju. To nije samo problem telesne težine – to je emocionalni obrazac koji može narušiti mentalno i fizičko zdravlje.
Emocionalno prejedanje često se javlja u trenucima stresa, dosade, tuge ili usamljenosti. Osoba ne oseća pravu glad, već koristi hranu kao način da se popravi trenutni emocionalni disbalans. Dok kratkotrajno pruža osećaj zadovoljstva, dugoročno vodi do osećaja krivice, niskog samopouzdanja i često do fizičkih posledica poput stomačnih problema ili gojaznosti.
Prvi korak je prepoznavanje uzroka – vodite dnevnik ishrane i emocija i primetite kada jedete iz dosade ili stresa, a ne iz stvarne gladi. Drugi korak je traženje alternativnih načina za suočavanje sa emocijama: šetnje, razgovor sa prijateljem, meditacija ili kreativni hobiji mogu zameniti emocionalni zalogaj.
Takođe, važno je nije zabraniti hranu, već učiti balans. Dopuštanje sebi da uživate u omiljenim namirnicama umereno, bez osećaja krivice, pomaže da se stvori zdrav odnos prema hrani.
Foto: Unsplash.com
Emocionalno prejedanje nije znak slabosti – to je signal da telo i um traže pažnju. Svesnost, razumevanje i nežan pristup sebi ključ su da povratite kontrolu i uživanje u hrani.
Autor: S.Paunović
