Druga epizoda podkasta Gastro Glasno donosi temu koja je svima poznata, ali je često potcenjena: gorušica. Mada je mnogi doživljavaju kao prolaznu neprijatnost nakon teže hrane, nova epizoda u produkciji IBD Akademije produbljuje ovu lekarsku temu. Stručnjaci nam otkrivaju kada je prolazna neprijatnost, a kada prvi signal da se u jednjaku, želucu ili na spoju ta dva sveta dešava nešto što ne smemo da zanemarimo.
Epizoda donosi kombinovani pogled digestivnog hirurga i gastroenterologa, uz praktična objašnjenja, razbijanje mitova i jasne smernice za pacijente. U ulozi voditelja, kao i u prvoj epizodi, je Doc. dr Srđan Marković, gastroenterohepatolog. Pomažu mu mlade kolege, dr Đorđe Kralj i dr Tijana Gmizić, koji svojim pitanjima i komentarima prave most između stručnog znanja i svakodnevnog iskustva pacijenata.
Temu gorušice produbljuju gosti: Prof. dr Miloš Bjelović, hirurg digestivnog trakta i gojaznosti, jedan od vodećih stručnjaka za gornji digestivni trakt, i Doc. dr Marija Branković, gastroenterohepatolog sa bogatim iskustvom u dijagnostici i lečenju bolesti organa za varenje i jetre.
Posebnu dinamiku doneo je gost koji dolazi iz potpuno drugačijeg sveta – Ognjen Amidžić. Iako smo poznatog televizijskog voditelja navikli ga gledamo u zabavnim emisijama, ovde dolazi kao „glasni predstavnik publike“, postavljajući pitanja koja bi većina gledalaca postavila svom lekaru.
Foto: printscreen
Kada gorušica više nije „sitnica“?
U prvom delu emisije Prof. dr Miloš Bjelović objašnjava da učestala gorušica nije samo posledica „prezačinjene večere“, već često odraz ozbiljnijeg poremećaja. Pre svega, gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB) ili hiatus hernije.
Gorušica
Kroz priču iz prakse, profesоr ukazuje na činjenicu da pacijenti godinama žive sa pečenjem u grudima, jer su se navikli da im se osećaj „kiseline vraća“. Mnogi od njih se oslanjanju na preparate „na svoju ruku“. Međutim, u pozadini simptoma napreduju promene na sluznici jednjaka.
Da bi gledaoci jasnije razumeli ovaj problem, Prof. dr Bjelović objašnjava šta se dešava kada anatomska barijera između želuca i jednjaka popusti. Odnosno:
Foto: printscreen
kako se želudačna kiselina vraća tamo gde ne bi smela,
zašto jednjak to ne podnosi i kako ponavljani nadražaj vremenom menja samu strukturu sluznice.
Kroz bogato iskustvo u hirurgiji gornjeg digestivnog trakta, lečenju tumora jednjaka i želuca, kao i operacijama kod gojaznih pacijenata, jer su GERB i gorušica češći kod ovih osoba, objašnjava i kada na scenu stupa hirurgija.
Hirurgija se ne primenjuje onda kada pacijent prvi put kaže da ga peče, već kada se potvrdi da postoji trajna, anatomska promena (poput velike hiatalne hernije). Zatim, kada je sluznica oštećena ili kada tegobe ne jenjavaju uprkos pravilno sprovedenoj terapiji.
Pregled gorušice kroz dijagnostiku i terapiju
Na priču hirurga nadovezuje se Doc. dr Marija Branković, koja gorušicu posmatra iz ugla interniste i gastroenterohepatologa.
Gorušica
Njen pristup polazi od prvog, najvažnijeg koraka – razgovora sa pacijentom. Ona ukazuje koliko je važno pažljivo saslušati kako pacijent opisuje tegobe:
da li se gorušica javlja posle jela,
da li je jača u ležećem položaju,
da li je praćena podrigivanjem ili osećajem vraćanja hrane,
da li je prisutan bol ili stezanje u grudima,
da li se javlja noću.
Doc. dr Branković objašnjava da se gorušica ne leči „na pamet“.
Foto: printscreen
Kada je učestala, dugotrajna ili praćena alarmantnim simptomima (gubitak telesne mase, otežano gutanje, bol u grudima koji traje, anemija), to je jasan znak za gastroskopiju. Jedino detaljnim posmatranjem sluznice jednjaka i želuca, može odgovorno da se kaže da li je reč o blažem obliku refluksne bolesti, nastanku promena kao što je Barretov jednjak ili nečemu još ozbiljnijem.
Uz važnu ulogu detaljne anamneze i dijagnostičkih procedura, Doc. dr Branković je istakla i značaj promena načina života. To uključuje izbegavanje obimnih obroka uveče, smanjenje unosa gaziranih pića, masne hrane, alkohola i cigareta, kao i podizanje uzglavlja pri spavanju. Pri čemu, preporučene promene načina života nisu „kozmetika“, već deo ozbiljnog terapijskog plana.
Glas publike u lekarskoj emisiji
Posebnu dimenziju emisiji daje Ognjen Amidžić. Navikli da ga doživljavamo kroz zabavne emisije, u podkastu GastroGlasno ga gledamo u sasvim drugačijem svetlu: kao radoznalog slušaoca koji otvoreno postavlja pitanja koja mnogi nose u sebi, ali ih se stide u lekarskoj ordinaciji.
On govori o sopstvenim iskustvima i dilemama, preispituje „narodne recepte“ za gorušicu, pita kada je u redu popiti sodu bikarbonu, a kada je to loš izbor, šta je „normalno“ posle teškog obroka, a kada bi čovek trebalo da se zabrine.
Učešće poznatog voditelja u emisiji pomaže da se sruši barijera između „ozbiljne medicine“ i prosečnog gledaoca. Na taj način, Ognjen kao sagovornik nesvesno radi ono što je suština svake dobre zdravstvene emisije – pokazuje da ni najpoznatiji, najtelevidentniji ljudi nisu pošteđeni istih briga kao i svi ostali, i da je odlazak kod lekara znak odgovornosti, a ne slabosti.
Mladi gastroenterolozi – praktični saveti za svakodnevnicu
U završnom delu, fokus se vraća na dr Đorđa Kralja i dr Tijanu Gmizić. Ovi mladi gastroenterolozi svojim pristupom i načinom objašnjavanja čine da se publika oseća kao da sedi u prijateljskoj, ali vrlo ozbiljnoj ordinaciji.
Dr Đorđe Kralj i dr Tijana Gmizić dele svoja iskustva sa pacijentima koji dolaze „samo zbog gorušice“, a usput otkrivaju da tegobe traju mesecima ili godinama. Zbog toga su se navikli da spavaju na dva jastuka i da kupuje lekove bez recepta kako bi otklonili tegobe.
Gorušica
Mladi lekari objašnjavaju kako svaki takav razgovor ima dva nivoa. Jedan je čisto stručni – da li treba uraditi gastroskopiju, koje analize, da li promeniti terapiju. Drugi je ljudski – kako razbiti strah od pregleda, kako objasniti zašto je bolje da se gastroskopija uradi sada, dok je tegoba neprijatnost, a ne kasnije, kada postane posledica ozbiljne bolesti.
Kroz njihov razgovor provlači se i jedna važna poruka: medicina više ne može da bude zatvorena u stručnim skupovima i kongresnim salama. Potrebno je da lekari govore javno, jasno i bez potcenjivanja publike – upravo onako kako se to dešava u ovoj epizodi.
Zaključak – Gorušica kao upozorenje, a Gastro Glasno kao odgovor
Druga epizoda podkasta Gastro Glasno pokazuje koliko je jedna „obična“ tegoba, poput gorušice, u stvari važan prozor u stanje celog gornjeg digestivnog trakta.
Kroz iskustvo Prof. dr Miloša Bjelovića sa operacionog stola saznajemo šta se dešava kada se anatomski odnosi poremete i koliko je opasno godinama ignorisati signale koje nam telo šalje. Iz ugla Doc. dr Marije Branković vidimo kako lekar pažljivo složi kockice – od anamneze, preko dijagnostike, do ciljane terapije i saveta za promenu načina života.
Gostovanje Ognjena Amidžića podseća nas da nema „glupih pitanja“ kada je zdravlje u pitanju. Naprotiv! Često baš najjednostavnije pitanje otvara najvažniji razgovor. Dr Đorđe Kralj i dr Tijana Gmizić pokazuju da mlada generacija gastroenterologa ne donosi samo znanje, već i spremnost da to znanje deli, strpljivo i ljudski.
Poruka ove epizode je snažna i jednostavna: gorušica nije nešto preko čega treba preći olako. Ako se ponavlja, ako remeti san, prati obroke, menja svakodnevnicu – to je znak da organizam traži pažnju. Upravo zato postoje emisije poput Gastro Glasno: da objasne, ohrabre i usmere čoveka da dođe do ordinacije pre nego što problem postane veći. I što je najvažnije – uči nas da slušamo svoje telo i pitamo lekara na vreme.
Ceo PODCAST pogledajte na YouTube kanalu:
Autor: D.Bošković
