Prirodna sposobnost organizma da se prilagodi toplom vremenu može da ublaži rizik ali to nije slučaj kod svih, naročito kod osoba sa hroničnim bolestima
Tokom vrelih letnjih dana ljudski organizam reaguje tako što dolazi do širenja površinskih krvnih sudova. Tada protok krvi kroz njih može da se poveća i do 20 puta kako bi se olakšalo oslobađanje viška toplote. Pored kože, prvo na „udaru“ je naše srce.
Srce i preraspodela krvi kada nastupe vrućine: Uticaj znojenja i dehidratacije
U opisanom procesu krv se „preraspodeljuje“. Srce mora da radi brže i jače kako bi održalo stabilan pritisak, dok se dotok krvi u bubrege, mozak i organe za varenje smanjuje. I znojenje, prirodni mehanizam za rashlađivanje, može dodatno da optereti srce jer dolazi do gubitka minerala i zgušnjavanja krvi.
Međutim, prekomerno znojenje vodi do dehidratacije, što otežava funkcionisanje kardiovaskularnog sistema. Gušća krv povećava rizik od stvaranja ugrušaka i mogućnosti za moždani ili srčani udar. Dehidratacija takođe može izazvati aritmije, naročito u vidu atrijalne fibrilacije. Istovremeno se gube važni minerali poput natrijuma, kalijuma i magnezijuma, što dodatno utiče na funkciju srca i krvnih sudova.
Oprez za one koji uzimaju terapiju za povišen pritisak
Osobe koje uzimaju terapiju za hipertenziju, posebno one na diureticima, spadaju u osetljivu grupu tokom velikih vrućina. Zbog slabije sposobnosti krvnih sudova da se prilagode promenama, može doći do pada krvnog pritiska, vrtoglavica i padova, naročito kod starijih. U takvim slučajevima preporučuje se konsultacija s lekarom radi eventualne korekcije terapije.
Sunce, koža i srce: Opekotine, značaj zaštite i uticaj na srce
Opekotine od sunca ometaju prirodne mehanizme tela za rashlađivanje. Zato je svakodnevno korišćenje krema za zaštitu od sunca izuzetno važno ne samo na plaži, već i tokom uobičajenih aktivnosti. Ovo posebno važi za osobe sa srčanim bolestima, dijabetesom, gojaznošću i starije ljude.
Šta izbegavati?
Unos obilnih i masnih obroka dovodi do dodatnog stvaranja toplote u organizmu, a zbog manjeg protoka krvi kroz organe za varenje taj proces dodatno opterećuje organizam. Preporučuju se lagani obroci bogati voćem i povrćem, koji sadrže vodu i minerale. Alkohol, pa ni pivo, ne rehidriraju organizam. Naprotiv – deluju kao diuretik i povećavaju gubitak tečnosti.
Klimatske promene, velike vrućine i srčani udari: Koristi i opasnosti klima uređaja
Ekstremne temperature povećavaju broj hospitalizacija i smrtnih slučajeva usled srčanih bolesti. Studije su pokazale da nagle promene dnevne temperature, kao i globalni trend zagrevanja, utiču na rast učestalosti srčanih udara. Prilagođavanje organizma toplom vremenu može ublažiti rizik, ali to nije slučaj kod svih, naročito kod osoba sa hroničnim bolestima.
prostoru. Podešavanje klima uređaja na temperature koje su za više od 7–8 stepeni niže od spoljašnje može da izazove ozbiljne kardiovaskularne probleme. Optimalna unutrašnja temperatura je oko 25 stepeni Celzijusa.
Autor: S.M.
