Većina ljudi sazna da ima osteoporozu tek nakon preloma

Čvrste kosti koje se ne lome lako moraju da budu guste strukture, što znači da treba da sadrže dovoljne količine minerala kao što su kalcijum, magnezijum i fosfor. Međutim, proces starenja neminovno dovodi do smanjene gustine kostiju, pa time i njihove čvrstine. Prva faza gubitka koštane mase se naziva osteopenijom, a potom dolazi do osteoporoze. Ovaj proces nije praćen bolovima, niti bilo kakvim drugim tegobama, pa se zato osteoporoza naziva tihim kradljivcem kostiju. Većina ljudi sazna da ima osteoporozu tek nakon preloma neke kosti. Samo oko 20% obolelih zna da ima osteoporozu i leči se. Ostalih 80% toga nije svesno. Ako ste vi među njima, onda treba da znate koji su faktori rizika za nastanak ove bolesti, kako se dijagnostikuje, šta sami možete da učinite da bi je sprečili i kako se leči. Odgovore na ova pitanja, a povodom Svetskog dana borbe protiv osteoporeoze, dao nam je prof. dr Nemanja Damjanov, vodeći srpski reumatolog.

Zašto je bitno da se osteoporoza što pre otkrije i leči?

– Kod oko polovine žena starijih od 50 godina i kod oko 20% muškaraca njihovih vršnjaka dolazi do preloma kostiju usled osteoporoze. Nekada je prelom izazvan padom, a nekada dolazi i do spontanih preloma usled pritiska. Najopasniji je prelom kuka, jer može da dovede do invaliditeta ili se čak završi i fatalno u prvih godinu dana nakon preloma. Ako dođe do preloma, odnosno pucanja pršljenova kičme, oboleli često ima jake bolove, ne može da hoda, sedi i obavlja svakodnevne aktivnosti – navodi prof. Damjanov.

10 razloga da posumnjate na osteoporozu

Ne obolevaju svi od osteoporoze, napominje naš stručnjak, ali je bitno da znate šta prestavlja rizik. Među faktore rizika spadaju starenje, ženski pol, hormonske promene, genetska predispozicija, nizak rast i sitna građa, dugotrajna terapija kortikosteroidima, pušenje i prekomerno konzumiranje alkohola, nedovoljan unos kalcijuma i vitamina D, fizička neaktivnost.

– Na prvom mestu je starenje jer sa godinama gubimo minerale u kostima, njihova gustina se smanjuje, pa tako postaju krte i lomljive. S godinama neke osobe izgube i na visini. Ako ste se smanjili za 3 cm, opravdano je da posumnjate na osteoporozu – kaže prof. Damjanov.

Na drugom mestu je pol, a na trećem hormonski uzroci. To znači da žene mnogostruko više obolevaju od muškaraca, a posebno nakon menopauze. Smanjenje nivoa polnih hormona estrogena i testosterona je direktno povezano sa gustinom kostiju. Zato su pod rizikom žene u menopauzi, ali i muškarci koji su primali terapiju za rak prostate, koja im smanjuje nivo testosterona. Previše hormona štitaste žlezde (hipertiroidizam), kao i paratiroidne žlezde i nadbubrežnih žlezda, mogu da budu dodatni uzroci osteoporoze.

– Tu je i nasledna preispozicija. Ako je neko u vašoj porodici bolovao od osteoporoze, a posebno ako je ta osoba imala višestruke prelome, na prvom mestu prelom kuka, onda je i kod vas povećan rizik.

Osobe niskog rasta i sitne građe češće obolevaju od osteoporoze, napominje reumatolog.

– Kortikosteroidi imaju razarajuće dejstvo na strukturu kostiju. Zato ako ste u dužem vremenskom periodu primali korikosteroidnu terapiju zbog multiple skleroze, reumatoidnog artritisa, lupusa, vaskulitisa, zapaljenske bolesti creva, astme, alergija, ili neke druge bolesti, trebalo bi da proverite da li je došlo do osteoporoze.

I pušenje i konzumiranje više od dva alkoholna pića dnevno su se pokazali kao značajni faktori rizika, iako mehanizam negativnog dejstva ovih supstanci nije tačno utvrđen. Ako ne unosite dovoljno kalcijuma kroz hranu (mlečne proizvode, koštunjavo voće, lisnato zelene povrće), ali i vitamina D (jaja, masna riba), onda se rizik od nastanka osteoporoze povećava.

– Manjak fizičke aktivnosti je dodatni rizik. Kao što je deci neophodna fizička aktivnost da bi rasli, tako je i odraslima neophodno da budu fizički aktivni da bi održali dovoljnu gustinu kostiju. Hodajte najmanje 30 minuta svakog dana, penjite se uz stepenice, radite gimnastiku, vežbajte u teretani ako vam to opšte zdravlje dozvoljava – savetuje prof. Damjanov.

Ako ste u menopauzi, obavezno izmerite gustinu kostiju

Ako ste prepoznali bilo koji od navedenih faktora razika, obavezno uradite merenje gustine kostiju DEXA metodom, kaže naš stručnjak.

– To je potpuno bezbolno snimanje kostiju rendgenskim zracima kojim se utvrđuje da li je došlo do osteopenije ili osteoporoze, koliko je bolest napredovala i koliki su rizici za prelom u narednom godinama. Ovaj snimak pokazuje i pojedinačno stanje gustine kostiju u predelu kičmenih pršljenova i kukova. Ako je došlo do nastanka osteporoze, neophodno je što pre započeti lečenje.

Preporuka je i da se obavi endokrinološki pregled i izmeri nivo estrogena. Ukoliko u porodici nije bilo slučajeva karcinoma dojke, grlića materice ili jajnika, žena može da počne da uzima hormonsku nadokandu u vidu estrogena. Na ovaj način se pozitivno utiče ne samo na zdravlje kostiju, već i kardiovaskularnog sistema.

Za prevenciju bitni vitamini D3 i K2, kao i kalcijum

Naš oragnizam sam sintetiše vitamin D3 kada se izlažemo sunčanim zracima. Međutim, ta količina vitamina D često nije dovoljna, a naročito u periodu jeseni i zime. Zato se preporučuje uzimanje vitamina D3 u vidu suplementa. Kolike doze su nam potrebne, objašnjava prof. Nemanja Damjanov, reumatolog i medicinski direktor Poliklinike Da Medika.

– Nije moguća jedinstvena preporuka za sve ljude o tome koliko da uzimaju vitamina D dnevno da bi imali odgovarajući nivo u krvi. Raspon preporučenog dnevnog unosa se kreće od 400 do 2.000 internacionalnih jedinica (IU), ali je nekim ljudima potrebno i više od 2.000 IU na dan. Zato je neophodno povremeno meriti nivo vitamina D i dnevnu dozu prilagođavati individualnim potrebama svake osobe. Vitamin D se razgrađuje u mastima i zato ga treba uzeti sa najvećim obrokom tokom dana. Dokazano je da to povećava apsorpciju i do 50%.

Vitamin D je ključan za unos kalcijuma u organizam, ali nije dovoljan za pravilnu preraspodelu unetog kalcijuma.

– Naime, kalcijum ide u kosti, ali može da se taloži i u krvnim sudovima, što vodi do zapušavanja krvnih sudova ili arteriosklerozu, zglobovima, jetri, bubrezima i drugim organima i tkivima. Vitamin koji raspodeljuje kalcijum u organizmu i obezbeđuje da se kalcijum taloži u kosti, a da se ne nakuplja u krvnim sudovima, i drugim mekim tkivima jeste vitamin K2. Dovoljan nivo vitamina K2 aktivira molekul koji se zove osteocalcin, a osteokalcin veže kalcijum i ugrađuje ga u kosti. Istovremeno, vitamin K2 aktivira molekul matrix gla protein, koji uklanja kalcijum iz arterija i drugih mekih tkiva – objašnjava prof. Damjanov.

U Srbiji su dostupne sve grupe lekova za lečenje osteoporoze

Postoji više grupa lekova protiv osteoporoze. Prvu terapijsku liniju čine bisfosfonati koji se mogu uzimati kao tablete jednom nedeljno ili jednom mesečno. Problem sa ovim tabletama jeste da mogu da oštete jednjak i želudac i da stepen unosa leka iz creva i krvotok može da bude veoma mali. Bisfosfonati postoje i u obliku injekcija koje se daju u venu jednom u tri meseca ili u obliku infuzije, jednom godišnje. Taj način davanja lekova sigurnije obezbeđuje da lek uđe u organizam i deluje.
U Srbiji je dostupan i biološki lek koji se prima u obliku injekcije na šest meseci. Delotvorniji je od bisfosfonata, naročito u borbi protiv osteoporoze u predelu kuka.

Teriparatid je lek koji se prima jednom dnevno u vidu potkožnih injekcija. To je sintetički oblik hormona paraštitaste žlezde. Njegova primena je ograničena na dve godine, a zatim se prelazi na drugu grupu lekova.

– Nemojte dopustiti da vam se dogodi prelom da biste saznali da bolujete od osteoporoze, naročito ako ste stariji od 50 godina ili imate neki od faktora rizika. Krećite se, hranite se zdravo, prestanite da pušite i previše konzumirate alkohol, unosite dovoljne doze vitamina D3 i K2. Obratite se lekaru i snimite kosti – savetuje naš stručnjak.

Autor: Iva Besarabić