Preskakanje obroka i nezdrava ishrana, nedostatak vremena za treninge, dugotrajni rad za računarom, stres i umor može godinama da dovede do narušavanja zdravlja. Stoga lekari savetuju da posle 40. godine treba obaviti određene preglede, čak i kada nema znakova bolesti ili tegoba.
Brzi metabolizam karakterističan za dvadesete i tridesete godine počinje da usporava, pa to do dovodi do povećanja telesne težine i rizika za razvoj insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2, porasta nivoa ukupnog i lošeg LDL holesterola i triglicerida. Od ovih promena lipidnog statusa često je povećan rizik za razvoj visokog pritiska, ateroskleroze i srčanih oboljenja, čak i u mlađoj dobi. Stoga je neophodno da posle 40. godine svaka osoba obavi preventivne preglede koji su ključ u očuvanju zdravlja ili u otkrivanju nekih oboljenja u ranoj fazi. Sistematski pregled
Sistematski pregled preporučuje je jednom godišnje, posebno posle 40. godine.
Tokom opšteg pregleda, lekar proverava medicinsku istoriju pacijenta, proverava da li postoji problem sa alergijama, hroničnim oboljenjima, da li vodi sedelački način života, ispred laptopa i sl, kakva mu je ishrana. Lekar će potom poslušati srce i pluća pacijenta, izmeriti pritisak, proveriti težinu, zatražiti analizu urina, kao i krvne slike što uključuje proveru nivoa holesterola, triglicerida, glukoze, parametara funkcije jetre, bubrega, štitne žlezde. Na osnovu pregleda i rezultata analiza, ukoliko postoji sumnja na neko oboljenje, lekar upućuje pacijenta kod drugih lekara specijalista.
Pregled kardiologa
S obzirom na činjenicu da su kardiovaskularne bolesti vodeći uzrok smrtnosti kod nas i u svetu, neophodna i je provera zdravlja srca i krvnih sudova kod kardiologa. Poslednje istraživanje zdravlja stanovništva Srbije pokazalo je da svaka treća odrasla osoba ima povišen krvni pritisak, a svaka jedanaesta ima koronarnu bolest srca ili anginu pektoris. Sve mlađe osobe doživljavaju infarkt, pa je pregled kardiologa posle 40. godine neophodan, posebno za osobe koje su pušači, gojazne su, imaju istoriju kardiovaskularnih bolesti u porodici ili boluju od dijabetesa.
Kardiolog će proveriti srčane tonove, izmeriti arterijski pritisak, obaviti EKG pregled i ultrazvuk srca. Tokom EKG pregleda meri se električna aktivnost srca, a može da otkrije aritmije, infakrt miokarda, srčanu slabost. ultrazvučni pregled srca i okolnih krvnih sudova kojim se vide urođene ili stečene srčane mane, kao i položaj srca, stanje srčanih zalistaka. Ukoliko je potrebno, kardiolog će odrediti i dodatna testiranja kao što su holter EKG-a, holter krvnog pritiska, test opterećenja, dodatne laboratorijske analize...
Dopler krvnih sudova vrata
Prilikom pregleda kardiolog može proveriti (opipati) i pulsiranje krvnih sudova vrata. U slučaju da pacijent ima povišene vrednosti krvnog pritiska i holesterola, vrtoglavice, zujanje u ušima, problem sa ravnotežom, lekar će preporučiti dopler krvnih sudova vrata. Dopler ultrazvuk vrata omogućava procenu brzine i pravca protoka krvi kroz krvne sudove u vratu, posebno karotidnih arterija koje snabdevaju mozak krvlju. Time se može otkriti postojanje suženja, blokada ili drugih abnormalnosti koje mogu ometati normalan protok krvi. Brojne studije su pokazale da merenjem debljine karotidne arterije i procenom karakteristika plaka može se predvideti postojanje koronarne bolesti srca i povećanu mogućnost od srčanog ili moždanog udara.
Dopler krvnih sudova nogu
Dopler krvnih sudova nogu može otkriti različite probleme ili stanja u cirkulaciji krvi donjih ekstremiteta. Ovim ultrazvučnim pregledom moguće je otkriti aterosklerozu - postepeno sužavanje krvnih sudova usled nakupljanja masnih naslaga i plaka, što može smanjiti protok krvi i dovesti do periferne arterijske bolesti (PAD). Kolor dopler nogu otkriva i moguće krvne ugruške i nepravilno funkcionisanje vena. Posebno se savetuje osobama kojima često otiču noge.
Holesterol i lipidi
Od 40. godine, trebalo bi kontrolisati holesterol i lipide jednom godišnje, posebno ukoliko postoji veći rizik od kardiovaskularnih bolesti. Visoke vrednosti ovih parametra predstavlaju rizik od razvoja ateroskleroze, tromba, infarkta i šloga.
Dijabetes tipa 2
Osobe starije od 40. godina, trebalo bi da kontrolišu jednom godišnje nivo šećera u krvi. Kod lekara treba otići i pre ukoliko se pojave simptomi kao što su izražena žeđ ili glad, pojačano mokrenje, promene u težini, slabiji vid i opšti umor, jer mogu da budu neki od prvih simptoma dijabetesa.
Ako je laboratorijska analiza krvi pokazala povišene vrednosti glukoze, potrebno je uraditi dodatna testiranja, na primer, test opterećenja glukozom. Dijabetes je često povezan sa bolestima srca i krvnih sudova.
Hormoni štitne žlezde
Jednom godišnje treba proveriti nivoe hormona štitne žlezde. Ovaj savet se posebno odnosi na žene koje su podložnije oboljenjima štitne žlezde.
Ginekološki pregled
Svaka žena trebalo bi barem jednom godišnje da obavi ginekološki pregled prilikom kojeg ginekolog obavlja fizički pregled, kolposkopiju, Papa test i ginekološki ultrazvuk. Ginekološki pregled je najbolji način za očuvanje zdravlja reproduktivnih organa ili da se oboljenja otkriju na vreme.
Pregled prostate i testisa
Muškarcima se posle 40.godine savetuje pregled prostate i testisa, posebno ukoliko postoje problemi sa mokrenjem ili seksulanom funkcijom, bolovima, oticanjem. Najčešća oboljenja prostate su benigno uvećanje, zapaljenje prostate, prostatični bolni sindrom i karcinom, a kod testisa, ciste, varikokela (proširenje vena u skrotumu), karcinom.
Mamografija
Mamografija predstavlja zlatni standard u otkrivanju tumora i promena u dojci, a kao preventivni pregled savetuje se ženama posle 40. godine života, a potom na svake dve godine. Međutim, odluku o tome koliko je često potrebna mamografija donosi lekar na osnovu pregleda.
Kolonoskopija
Kolonoskopija spada u preglede koji se preporučuju starijima od 45. godina kako bi se proverilo da li postoje polipi ili lezije koje bi mogle ukazivati na rak. Ovaj dijagnostički postupak najefikasniji je način za rano dijagnostikovanje raka debelog creva. Ukoliko su nalazi u redu, ovaj pregled radi se jednom u 10 godina.
Rak kože
Nikada nije prerano pregledati mladeže, ali posle 40. godine bi svakako trebalo jednom godišnje posetiti dermatologa. Lekar će proveriti sve sumnjive mladeže, pege ili druge promene na koži koje bi mogle da postanu kancerogene. Rak kože je izlečiv u ranoj fazi, zato je važno promene otkriti na vreme.
Pregled pulmologa
Pregled se preporučuje svima, posebno osobama koje duže vremena kašlju, pušači su ili imaju problema sa disanjem. Pulmolog će proveriti plućnu funkciju, najščešće primenujući spirometriju. To je bezbolna metoda kojom se meri kapacitet pluća, maksimalna količina vazduha koji se udiše i izdiše iz pluća u funkciji vremena. Spirometrija omogućava otkrivanje promena na plućima. Ukoliko postoji sumnja na rak pluća, lekar će preporučiti pregled skenerom.
Autor:
