Britanski Nacionalni institut za zdravstvena istraživanja (NIHR) predstavio je na onlajn konferenciji početni izveštaj o dugotrajnom covidu-19 koji se javlja kod pacijenata kod kojih bolest traje sedam ili više meseci.
Simptomi se najčešće javljaju u jednom fiziološkom području, kao što su srce ili pluća, potom se povuku, a onda se ponovo pojave na sasvim drugom organu. To pokazuje da „dugi kovid“ može imati uticaja na više delova tela, ali i uma. Simptomi variraju u težini i mogu da se jave na disajnim organima, srcu, bubrezima, koži, organima za varenje, ali i na mozgu...
„Dugotrajna bolest nakon infekcije koronavirusom, koja se sve češće naziva i „dugi kovid“, pravi je vrtlog simptoma koji se mogu javiti na svim delovima tela“ navodi se u studiji, a Elen Maksvel, rukovodilac istraživanja naglašava koliko je, fizički i psihološki, štetan uticaj dugotrajnog kovida na živote mnogih ljudi.
Sam termin potekao je sa društvenih mreža, kada se više hiljada ljudi širom sveta povezalo kako bi podelili iskustva sa simptomima neprekidnog kovida-19. Neki od njih su sami sebe nazvali bolesnicima „na duge staze“, dok su drugi takvo stanje nazvali „dugim kovidom“.
Prema podacima dobijenim preko aplikacije za praćenje simptoma pacijenata, 10 posto bolesnika s kovidom-19 i posle tri meseca je u lošem stanju, a do pet odsto njih posledice oseća i više meseci.
Predstavljajući nalaze izveštaja „Živeti s kovidom“ Elen Maksvel je rekla da se zdravstvene službe već bore s tim novim problemima i ukazala na potrebu da novi simptomi evidentiraju i prate. Sa svojim timom saradnika pozvala je pacijente i lekare da evidentiraju i prate simptome kako bi zdravstveni istraživači mogli što više da saznaju o tom stanju i pomognu da se brže reši ili barem ublaži. Jer, kako je rekla, uprkos svim neizvesnostima, ljudima je sada potrebna pomoć.
Prema svedočenju 14 članova fokus grupe koji su učestvovali u ovom istraživanju, na Fejsbuku grupa „Dugi covid“, tim istraživača zaključuje da dugotrajni kovid može da se javlja ciklično, a da simptomi variraju u ozbiljnosti kojom se manifestuju na bilo kom delu organizma.
Sva ova nova saznanja pokazuju da postoje značajni psihološki i društveni uticaji koji će imati dugoročne posledice, navodi se u izveštaju, a istraživači apeluju na formiranje službi koje će moći da pruže podršku svima koji žive sa „dugim kovidom“. Kako je Maksvel rekla, prioritet je uspostavljanje radne dijagnoze koju priznaju zdravstvene službe, poslodavci i vladine agencije jer će tako pomoći ovakvim pacijentima da dobiju potrebnu podršku.
