„Remdesivir“, „favipiravir“, „tocilizumab“ i „deksametazon“ ili „metilprednizolon“ ključni su lekovi kojima se u Srbiji leče pacijenti oboleli od korone, a klinički farmakolog i prof. dr Srđan Pešić otkriva za Kurir kome se daje, za šta služi i na koji način pomaže svaki od ovih lekova.

Najveće interesovanje javnosti izazva „remdesivir“, kojim se od ovog ponedeljka leče pacijenti i u Srbiji.

Ebola i sars

- Još od marta ispitivano je dejstvo leka „remdesivir“, koji je ranije testiran u lečenju ebole i SARS, i pokazalo se da daje dobre rezultate i u lečenju korone, skraćuje tok bolesti i ublažava simptome. Ovaj lek se daje isključivo intravenski u bolničkim uslovima, i to kod najtežih pacijenata, koji su na kiseoničnoj potpori, respiratoru ili imaju jaku upalu pluća. Lek je izuzetno skup, ali može da spreči, recimo, stavljanje na respirator ili dalje komplikacije bolesti. „Remdesivir“ zapravo sprečava razmnožavanje korone u organizmu tako što blokira jedan od enzima koji su odgovorni za multipliciranje ovog virusa - kaže prof. Pešić.

On dodaje i da lek „favipiravir“ takođe spada u grupu antivirusnih lekova i ima slično dejstvo kao „remedesivir“:

- To je lek koji se ranije u Japanu, Kini i Rusiji koristio za lečenje sezonskog gripa, a pokazao se efikasnim i kod korone. Već nekoliko meseci ga imamo u bolnicama. On se daje u tabletama i pacijentima sa blažim oblicima kovida 19, a zaustavlja prelazak iz lake u težu formu bolesti.

Cikotinksa oluja

„Tocilizumab“ spada u grupu imunomodulatornih lekova, odnosno povećava imunološki odgovor i odbrambenu snagu organizma u borbi s bolešću.

- Kod teških pacijenata može doći i do takozvane citokinske oluje, koja je zapravo preterana reakcija našeg imunosistema na bolest, a koja oštećuju sopstvene organe i rezultira teškim upalnim promenama. Kod tog bolesnog imunog odgovora stvara se protein interlukin-6, a „tocilizumab“ blokira taj protein i sprečava citokinsku oluju - objašnjava Pešić i dodaje da se pokazalo i da kod teških pacijenata koji su na kiseoniku ili respiratoru pomaže i davanje „deksametazona“ ili „metilprednizolona“, ali u malim dozama, jer spadaju u grupu kortikosteroida koji se inače ne daju kod virusnih infekcija.

- Međutim, mnogobrojne studije pokazale se da u manjim dozama ovi lekovi smanjuju smrtnost od korone za trećinu, a kod pacijenata na respiratoru za 20 odsto. Odnedavno smo i u Srbiji počeli da ga dajemo najtežim pacijentima. Svi ovi lekovi predstavljaju veliki napredak u osnovi antikovid terapije u Srbiji. I dalje nemamo čarobni štapić kojim će u potpunosti izlečiti kovid 19, ali sada imamo mogućnost da sprečimo njegove teške oblike i smanjimo smrtnost - zaključuje Pešić.