Dinja je jednogodišnja biljka koja pripada porodici krastavaca, zbog čega spada u povrće iako je mnogi smatraju voćem. Potiče iz Azije i Afrike, a bila je poznata još u vreme starih Egipćana, Rimljana i Grka. Uz lubenice, dinja u sebi sadrži najviše vode, čak 90 odsto.  Puna je vitamina C, B i A, kao i kalcijuma, kalijuma, magnezijuma, fosfora, gvožđa, bakra i mangana. Sadržii tiamin, niacin, vitamin B6, folate, pantotensku kiselinu.

Jedna porcija dinje (177-grama) sadrži:

Kalorije: 64Ugljeni hidrati: 16 gramaVlakna: 1,4 gramaProteini: 1 gramMasti: 0 gramaVitamin C: 53% referentnog dnevnog unosa (RDI)Vitamin B6: 8% od RDIFolna kiselina: 8% od RDIVitamin K: 6% od RDIKalijum: 12% od RDIMagnezijum: 4% od RDI

Pored toga, ona sadrži i jedinjenja sa jakim antioksidativnim kapacitetom, uključujući beta-karoten (pro-vitamin A), fitoen, kvercetin i kofeinsku kiselinu.

Štiti zdravlje očiju

Dinja sadrži nutrijente važne za zdravlje očiju - beta karoten (iz kojeg se oslobađa vitamin A), vitamin C, lutein i zeaksantin. Zeaksantin je važan karotenoid koji se apsorbuje u retinu oka gde deluje antioksidativno i kao UV zaštita. Nekoliko studija je pokazalo da karotenoidi usporavaju destruktivni proces u retini i retinalnom pigmentu koji vodi do makularne degeneracije (bolest središnjeg dela mrežnjače koja se obično javlja kod starijih osoba).S obzirom na to da su brojne studije ukazale kako ozbiljan nedostatak vitamina A i C može dovesti do glaukoma i makularne degeneracije, pa čak i do slepila, dinja je odličan izbor za sprečavanje ili usporavanje razvoja ovih poremećaja.

Smanjuje rizik od astme

Rizici razvijanja astme niži su kod ljudi koji konzumiraju veće količine određenih nutrijenata. Jedan od njih je i beta karoten, pronađen u žutom i narandžastom voću poput dinje, bundeve, šargarepe i zelenog lisnatog povrća poput spanaća i kelja. Vitamin C takođe je važan nutrijent koji štiti od astme, pomaže protiv gubitka kiseonika, te smanjuje rizik od alergijskih reakcija. 

Čuva  srce i reguliše pritisak

Dinja sadrži vlakna, kalijum, vitamin C i kolin koji čuvaju zdravlje srca. Konzumiranje hrane kalijumom pomaže u regulisanju nivoa natrijuma što je važno u smanjenu visokog pritiska. Kalijum pomaže organizmu u oslobađanju viška natrijuma i tako smanjuje povišen krvni pritisak. Kalijum je potreban i za regulisanje ravnoteže vode, kiselo-bazne ravnoteže i neuromuskularne funkcije, a takođe igra važnu ulogu u prenosu električnih impulsa do srca. Unos kalijuma povezan je i sa smanjenim rizikom od kapi i gubitka mišićne mase. Ovaj mineral čuva gustoću kostiju te sprečava nastanak kamenja u bubregu.

Neka nova istraživanja tvrde da beta karoten iz dinje pomažu u borbi protiv raka pluća , ali i kod raka grlića materice, želuca i oralnih formi. Biljna vlakna povoljno deluju na čišćenje organizma od toksina i smanjuju nadutost stomaka. Istovremeno, voda i kalijum iz dinje podstiču rad bubrega i pomažu u uklanjanju štetnih materija. U narodnoj medicini ovaj plod predstavlja lek i za psihičko smirenje. Naročito se preporučuje posle obilnog znojenja, jer organizmu nadoknađuje izgubljenu tečnost i potrebne minerale. Dinja se koristi i za lečenje upale žučnih i mokraćnih puteva, kao i kod uboda, opekotina i terapije bola. Koriste se i obloge od isceđenog soka dinje, ili se narendana kriška ili kora stavi na bolno mesto.