Od kada je pre četiri godine japanski ćelijski biolog Jošinori Osumi dobio Nobelovu nagradu za otkriće apsolutno novog principa ishrane koji se zasniva na procesu gutanja sopstvenih ćelija, interesovanje za autofagiju u svetu medicine ne prestaje. To je zato što autofagija istovremeno organizmu pomaže da smrša, podmlađuje ga i na duge staze čini zdravim. Pojam je nastao iz grčkog jezika i doslovce znači "jesti samog sebe".
Proces konzumiranja sopstvenog tkiva se odigrava kroz metaboličke procese nastale usled izgladnjivanja ili prisustva različitih bolesti. Istraživači veruju da je autofagija, zapravo, mehanizam za preživljavanje, odnosno pomaže organizmu da ostane u odličnom stanju. Jer, čak i kada smo uslovno rečeno zdravi, naše ćelije se oštećuju tokom različitih metaboličkih procesa.
Kako starimo, organizam trpi sve više oštećenja zbog kontinuiranog stresa i delovanja slobodnih radikala. Automatski, ćelije su sve više izložene delovanju oslobođenih toksina. Uz to, metabolički procesi se usporavaju, menja se endokrini sistem, kao i struktura hormona, zbog čega organizam u celosti trpi nepovoljne promene.
Upravo u takvom trenutku započinje autofagija. Ciljano se ustremljuje na oštećene, ali i aktivne ćelije koje nemaju nikakvu ulogu u organizmu i predstavljaju višak. Ne zaobilazi ni maligne. Ponašajući se tako, očigledno predstavlja ključ u prevenciji ozbiljnih bolesti, kao što su: dijabetes, neuronske degenerativne promene, bolesti jetre, autoimuni poremećaji, razne infekcije, čak i kancer.
Autofagija koristi otpad proizveden u ćelijama da bi stvorila gradivni materijal za popravku i regeneraciju drugih ćelija, objašnjavaju stručnjaci. Osim obezbeđivanja gradivnog materijala i energije za ćelije, poseduje i druge dobre osobine. Štiti nervni sistem i podstiče razvoj moždanih ćelija, čime poboljšava kognitivne funkcije mozga, strukturu i neuroplastičnost. Pokreće rast i razvoj ćelija srčanog mišića, štiteći srce od srčanih oboljenja. Poboljšava imuni sistem eliminišući međućelijske patogene. Na taj način smanjuje toksičnost u organizmu, pa samim tim štiti DNK. Sprečava razaranje zdravih tkiva, bori se protiv neurodegenerativnih bolesti, uništava ćelije karcinoma.
Znajući sve ovo, postavlja se pitanje može li delovanje autofagije da se pojača da bi bila efikasnija. Može, smanjivanjem unosa hrane, odnosno izgladnjivanjem organizma. Cilj se postiže vežbanjem, fizičkom aktivnošću i smanjenim unosom kalorija. Primena ovih principa utiče na kontrolu telesne mase, duži životni vek i sprečavanje nastanka mnogih bolesti povezanih sa starenjem.
Na osnovu naučnih saznanja vezanih za autofagiju, poznati dijetolog Naomi Vitel je razvila novu dijetu koja se sastoji od pažljivo biranih namirnica, vežbanja i dodataka za mirniji san. Sve to utiče na efikasnije delovanje autofagije i usporavanje procesa starenja.
Pravila isprekidanog posta
Dijeta, odnosno način ishrane, sprovodi se na bazi isprekidanog ili povremenog posta. Kratki periodi posta su važni, jer ćelije tada dobijaju priliku da se oporave i očiste od toksina. A kako to funkcioniše, objašnjava Naomi Vitel:
- Svako treba da izabere tri nepovezana dana, tokom kojih će da posti 16 sati. Znači, preostalih osam sati može da jede. Najbolje je da u to uključite i noć, kako biste lakše prebrodili dug period bez hrane. Sa postom može da se počne ujutru ili uveče, kako kome više odgovara. U danima posta treba unositi oko 25 grama proteina. Voda, kafa i čaj nisu ograničeni. Tokom preostala četiri dana (dijeta je sedmodnevna), konzumiraju se veće količine proteina, od 45 do 150 grama. Masnoće su takođe dozvoljene, ali zdrave (puter, losos, skuša, sardina, orah, avokado i maslinovo ulje). U danima kada se ne posti treba unositi i ugljene hidrate, pre svega voće i povrće, a posebno mahunarke i žitarice. I treba jesti u toku dana, a ne uveče!
