Insulinski poremećaji danas su toliko česti da mnogi lekari smatraju da se može govoriti o pravoj epidemiji, naročito kad je reč o hiperinsulinemiji.
Insulinski poremećaji danas su toliko česti da mnogi lekari smatraju da se može govoriti o pravoj epidemiji, naročito kad je reč o hiperinsulinemiji.
Insulin je hormon koji proizvodi naš pankreas i reguliše nivo šećera u krvi, ahiperinsulinemija označava abnormalno visoku količinu insulina u telu. Primarniuzrok je insulinska rezistencija.
Dr Nebojšam Zečević, ginekolog Specijalne bolnice “Beograd” objašnjava da se suštinski radi o fenomenu relativno novijeg datuma, koji predstavlja smanjenu reakcijučovekovog organizma na sopstveni insulin.
“U dugotrajnom smislu to dovodi do hronične hiperinsulinemije i do iscrpljivanja rezervi insulina, pre svega rezervi pankreasa i do stanja koje faktički vodi, u finalnom ishodu, u dijabetes. Tako da se insulinska rezistencija može smatrati preddijabetesom“, kaže dr Zečević.
Može se desiti da ne postoje nikakvi primetni simptomi ovog problema, ali neki od mogućih čine: prevelika želja za šećerom, neuobičajeno gojenje, česta i pojačana glad,problem sa koncentracijom, osećaj zamora, anksioznost, malodušnost, pa i depresija.
Uz to, insulinska rezistencija ometa ili sprečava ovulaciju i ograničava sazrevanje jajne ćelije, može da poremeti implantaciju oplođene jajne ćelije u matericu, kao i da bude uzročnik pobačaja. Jedan je od ključnih faktora za pojavu policističnih jajnika, a oni su najčešći uzrok ženskog steriliteta.
Foto: Maja Dedagić
„Insulinska rezistencija pojavljuje se u preko 60% slučajeva policističnih jajnika, a u 90% slučajeva kod gojaznih osoba sa policističnim jajnicima.“ – ističe dr Zečević.
Hiperinsulinemija se može lečiti uz pomoć lekova, ali je potrebno doći do srži problema koji se leči dijetom, vežbom i drugim promenama životnog stila.
Kako naglašava ginekolog, dr Marijana Šašić hiperinsulinemija je česta pojava i kod gojaznih žena koje ulaze u proces vantelesne oplodnje.
„U tim slučajevima je neophodno intervenisati i određenom terapijom, ali i dijetetskim programima sa maksimalno redukovanim ugljenim hidratima“, objašnjava dr Šašić.
Redukovana i dobro izbalansirana ishrana značajno popravlja ukupno psihičko stanje žene i dovodi do duplo boljih rezultata u lečenju neplodnosti. Kontrola zdravstvenog stanja, pa i insulina i zdrav način života važan su faktor na putu ka roditeljstvu. Itime, vredni truda.
