Mnogi vernici klečanje u crkvi povezuju sa islamom, međutim, ovi telesni izrazi vere postoje i u hrišćanstvu. Reč je o metanijama, a veroučitelj Aleksandar Đurđević objašnjava šta one znače u pravoslavlju.
Velike metanije imaju duboko ukorenjeno mesto u pravoslavnoj duhovnosti i bogosluženju. One predstavljaju telesni izraz pokajanja i smirenja pred Bogom, a posebno su značajne u Velikom postu.
- Reč metanija potiče iz grčkog jezika i označava pokajanje ili promenu uma. Metanija je izraz poniznosti i pokajanja. To je čin u kojem vernik pada na kolena ili se saginje, često uz molitvu izražavajući pokajanje zbog svojih grehova, tražeći Božiji oproštaj - objašnjava veroučitelj Aleksandar Đurđević.
Simbolizuje duhovnu promenu
Veroučitelj Đurđević ističe da veliki pokloni do zemlje ili velike metanije nisu preuzete iz islama, već su deo hrišćanskog podvižničkog nasleđa.
- Islam nastaje u 7. veku, dok su metanije postojale vekovima pre toga. Hrišćani su poklone preuzeli iz biblijske i jevrejske tradicije, kao i iz prirodnog izraza poniznosti pred Bogom. U Starom zavetu Mojsije, Aron i mnogi drugi padaju ničice pred Bogom, dok u Novom zavetu sam Hristos pada ničice moleći se - kaže veroučitelj i dodaje:
- Metanija se ne koristi samo kao fizički čin, već simbolizuje duboku duhovnu promenu i unutrašnje pokajanje koje vernik doživljava kao deo svog duhovnog puta.
Autor: A.A.
