Istorija svetske književnosti ne pamti tri sestre koje su u tako kratkom dahu života ostavile tako dubok trag. Šarlota, Emili i En Bronte bile su planeta za sebe u konzervativnoj viktorijanskoj Engleskoj – revolucionarke koje su pod muškim pseudonimima srušile puritanske barijere, dok su u privatnom životu nizale nesreću za nesrećom.
Život tik uz groblje i smrt koja vreba
Sestre su odrasle u sumornom Jorkširu, u kući koja se nalazila tik uz seosko groblje. To je bila pustara kojom su harale kolera i tifus. Njihov otac, pastor Patrik, povukao se u sebe nakon što je u samo godinu dana izgubio suprugu i dve ćerke. U toj atmosferi tame, sestre su sa bratom Branvelom stvorile svoj mali, imaginarni svet, ispisujući prve priče u sićušnim sveskama.
Uspeh koji je pratila sahrana
Godine 1847. svet su ugledali klasici: "Džejn Ejr", "Orkanski visovi" i "Stanarka napuštenog zamka". Ipak, tek što su postale poznate, smrt je počela da ih odvodi:
- Branvel (brat): Preminuo u maju 1848.
- Emili: Odlazi samo devet meseci kasnije od tuberkuloze.
- En: Umire ubrzo nakon sestre, ostavljajući Šarlotu potpuno samu.
- Morbidan običaj: Nakit od vlasi pokojnica
Šarlota, skrhana bolom, želela je da zadrži fizičku vezu sa sestrama. U to vreme bio je običaj da se od kose pokojnika pravi nakit.
Odnela je pramenove Emiline i Enine kose uglednom juveliru u Londonu, koji ih je ispleo u narukvicu sa ametistom. Šarlota je ovaj neobičan ukras nosila do kraja života, a repliku sličnog nakita nedavno je ponela i glumica Margo Robi na premijeri nove adaptacije "Orkanskih visova".
Tragičan kraj u senci sreće
Nakon godina samoće, Šarlota se 1854. udala za očevog pomoćnika Artura Bela Nikolsa. Činilo se da je napokon pronašla mir. Međutim, sudbina je bila nemilosrdna. Samo nekoliko meseci nakon venčanja, Šarlota je preminula trudna, od posledica bolesti (tifusa ili tuberkuloze), ne dočekavši da vidi svoje dete niti da završi poslednji roman.
Otišla je za sestrama, ostavljajući svetu priče koje su bile vekove ispred svog vremena – priče o borbenosti, snovima i slobodi koje ni smrt nije mogla da ugasi.
Autor: Dalibor Stankov
