Izreka „Za lek se ne zahvaljuje“ potiče iz shvatanja da postoje stvari u životu koje nisu poklon, već nužnost. Lek se daje onome kome je potreban kako bi se povratilo zdravlje ili spasao život, a ne da bi se za njega očekivala zahvalnost ili priznanje. On predstavlja osnovnu brigu za čoveka u nevolji, čin humanosti i odgovornosti.
Suština ove izreke nije u tome da je zahvalnost loša ili nepotrebna, već da pomoć u teškim trenucima ne treba da bude uslovljena. Kada neko daje lek, pomaže bolesnom ili pruža podršku onome ko pati, to je moralna obaveza, a ne usluga koja se naplaćuje zahvalnošću. Time se naglašava ideja da su zdravlje i život iznad svakog formalnog izraza pristojnosti.
Ipak, u svakodnevnom životu ljudi se često zahvaljuju i za lek i za pomoć, jer je zahvalnost prirodan ljudski osećaj. Ona dolazi iz srca, a ne iz obaveze. Izreka nas, međutim, podseća da istinska dobrota ne traži uzvrat i da se prava pomoć pruža iskreno, bez očekivanja nagrade.
Na taj način, „za lek se ne zahvaljuje“ postaje poruka o solidarnosti, ljudskosti i brizi za druge, naročito onda kada su najranjiviji.
Autor: D.Bošković
