Iako živimo u 21. veku, u zabitima planinske Srbije, istočne Bosne i krševite Crne Gore, meštani i dalje sa prvim mrakom zaključavaju kapije. Razlog nije strah od lopova, već od nečeg mnogo jezivijeg što narodna predanja nazivaju – Drekavac.
Ovo biće, koje se smatra najstrašnijim demonom južnoslovenskog folklora, nije samo bajka za decu; postoje svedočenja ljudi koji su se zakleli da su oči u oči videli „stvor koji ne pripada ovom svetu“.
Duh nekrštene dece koji traži mir
Prema narodnom verovanju, Drekavac nastaje od duše deteta koje je umrlo nekršteno ili je nasilno usmrćeno. Kako njegova duša ne može da ode na „onaj svet“, ona ostaje zarobljena u međuprostoru, uzimajući demonski oblik. Osuđen na večno lutanje, Drekavac se javlja noću, najčešće u blizini grobalja, šuma, rečnih obala i, najjezivije od svega – u dubinama napuštenih bunara.
Kako izgleda užas iz tame?
Opisi Drekavca variraju od sela do sela, ali svaki je podjednako jeziv. Neki ga opisuju kao mršavo stvorenje dugih ruku i nogu sa ogromnim kandžama, dok drugi tvrde da podseća na mešavinu psa i ptice sa velikom, neproporcionalnom glavom. Najpoznatiji opis govori o biću čije je telo prekriveno krznom, a kosti su mu toliko tanke da se čini kao da je napravljen od samih senki.
Ono što je zajedničko svim svedočenjima je njegov glas. Drekavac se ne oglašava životinjskim kricima, već zvukom koji zvuči kao mešavina detinjeg plača i jezivog zavijanja vuka. Upravo taj plač služi kao mamac – prolaznik, misleći da je detetu potrebna pomoć, prilazi izvoru zvuka, ne znajući da hoda pravo u čeljusti demona.
Svedočenja koja lede krv u žilama
Pre nekoliko decenija, u planinskim selima oko Drine i u okolini sela Tometino Polje, zabeležena su masovna stradanja stoke pod misterioznim okolnostima. Životinje su pronalažene bez kapi krvi, ali bez tragova borbe sa vukovima. Seljaci su tada tvrdili da su čuli „nehumane krike“ iz obližnjih šuma. Iako policija i veterinari daju racionalna objašnjenja, stariji stanovnici samo odmahuju glavom i pominju ime od kog se kosa diže na glavi.
Veruje se da se Drekavac najviše plaši svetlosti i pasa. Onog koga on napadne, kažu, teško će se spasiti osim ako ne uspe da dođe do prve osvetljene kuće ili crkve.
Zaštita od demona: Šta raditi ako ga čujete?
Stara predanja kažu da ako noću začujete plač iz mraka ili dubokog bunara, nipošto ne smete da odgovorite niti da idete ka njemu. Jedina odbrana je – ćutanje i brzi hod u suprotnom smeru. Onaj ko pokuša da „izigrava heroja“ rizikuje da ga Drekavac „uzjaše“ i natera da hoda kilometrima bez prestanka, dok ga potpuno ne iscrpi.
I dok nauka kaže da su to verovatno glasovi šakala ili planinskih ptica, legenda o Drekavcu nastavlja da živi, podsećajući nas na mračne tajne koje se kriju u neistraženim delovima naše zemlje.
Autor: Dalibor Stankov
