Na teren su izašli pirotehničari, a dno jezera je potom skenirano specijalnim rendgenskim detektorima. Tom prilikom su registrovane takozvane "guste metalne aglomeracije“, ali dublja iskopavanja nisu dozvoljena. Misterija je ostala bez konačnog odgovora.
Vatrogasci su, suočeni sa ozbiljnošću situacije, preporučili angažovanje specijalizovane firme iz Bukurešta. Uz pomoć rendgenskog uređaja za detekciju metala, skenirano je dno jezera, pri čemu su identifikovane guste metalne akumulacije na većim dubinama.
"Nisu nam dozvolili dalja dubinska iskopavanja“
Radovi na uređenju obale nastavljeni su, ali uz stroga ograničenja. Dubinsko kopanje je zabranjeno, a sumnjivi predmeti ostali su netaknuti ispod mulja.
"Pronašli smo topovsku granatu, ne znam tačno čemu je služila. Kada smo je iskopali, došli su pirotehničari, pregledali celo jezero i više nam nisu dozvolili da radimo duboko“, izjavio je Florin Konstantinesku, vlasnik firme angažovane na čišćenju jezera.
Dolina Prahove i nemačka vojna kontrola
Tokom Drugog svetskog rata, dolina Prahove bila je od presudnog značaja za nemačku ratnu industriju. Nafta iz tog regiona činila je oko trećine ukupnih zaliha goriva Trećeg rajha. Između 1940. i 1944. godine, oko 25.000 nemačkih vojnika obezbeđivalo je rafinerije u oblasti Ploeštija, Kampine i Morenija, uz snažnu protivavionsku zaštitu.
U avgustu 1944, nakon državnog udara 23. avgusta i prelaska Rumunije na stranu Saveznika, nemačka vojska započela je haotično povlačenje. Postojala je realna opasnost da će Nemci, u povlačenju, uništiti Kampinu i ključne industrijske objekte, ali je iznenadnom akcijom rumunske vojske 25. avgusta taj plan osujećen.
Oklopni vozovi i topovi na šinama
U tom periodu, nemačka 5. protivavionska divizija raspolagala je teškim topovima kalibra 105 i 128 milimetara, montiranim na železničke vagone radi mobilnosti. Jedan takav oklopni voz uništen je krajem avgusta 1944. u borbama kod železničke stanice Buda, a komandant divizije, general Julijus Kuderna, tada je zarobljen.
Istovremeno su se između Ploeštija i Kampine kretali vozovi natovareni municijom i gorivom, uključujući i sporednu prugu koja prolazi tik uz jezero Curiakul.
Vagon s municijom – mit ili istorija?
Prema lokalnoj legendi, nemački vojnici su tokom povlačenja bacali sanduke s municijom, pa čak i čitav vagon, u jezero kako bi sprečili zaplenu. Druga verzija, popularna u komunističkoj štampi pedesetih godina, govori o sabotažama rumunskih "partizana", ali bez pouzdanih arhivskih dokaza.
Ipak, činjenica ostaje: u jezeru su pronađeni projektili i municija tipični za nemačku vojsku, dok na većim dubinama postoje neidentifikovane metalne mase. Njihov tačan sadržaj nikada nije utvrđen.
Misterija "vagona punog municije“ u jezeru Curiakul tako i dalje ostaje na granici istorije i legende potkrepljena stvarnim nalazima, ali bez konačnog dokaza koji bi je zauvek razrešio.
Autor: D.Bošković
