Potresna priča iz Rusije šokirala je javnost – Vera Ivanovna je više od dve decenije verovala da je njen sin Arkadij Mustjukov živ, jer je svakog petog u mesecu dobijala pisma navodno od njega. Tek jedan telefonski poziv 2016. godine otkrio je strašnu istinu: pisma je pisala žena koja ga je ubila.
Vera Ivanovna iz Rusije godinama je živela mirno, sve dok njen život nije postao jeziva priča o obmani, lažnoj nadi i poverenju koje ju je skupo koštalo. Više od dvadeset godina bila je uverena da je njen sin Arkadij Mustjukov živ, da se krije od opasnih ljudi i da joj piše pisma koja dobija svakog petog u mesecu. Na kraju se ispostavilo da je sve vreme komunicirala sa ženom koja ga je ubila.
Godina 1996. bila je prelomna za tada dvadesetdevetogodišnjeg Arkadija. Posle povratka iz vojske nije uspevao da pronađe stabilan posao, a njegov privatni život bio je pun turbulencija. Pre odlaska u vojsku imao je vezu sa ženom po imenu Ina, koja mu je rodila sina. Po povratku se u njegovom životu pojavila osam godina starija Antonina Loginova, majka dvoje dece iz prethodne veze.
Krajem septembra te iste godine, Vera je na kapiji svoje kuće pronašla poruku za koju je verovala da ju je napisao Arkadij. U njoj je stajalo da je u nevolji i da hitno mora da nestane. Rukopis je ličio na njegov. Ubrzo je počela čudna prepiska koja će trajati skoro dve decenije.
— Silvana (@Silvana71376830) 04. децембар 2025.
Antonina je svakog petog u mesecu donosila nova pisma. Vera je godinama verovala da sin negde preživljava i da pokušava da se vrati kući kada bude bezbedno.
„Pisala bih mu kako sam, stalno sam ga pitala kada će doći. A on je odgovarao: ‘Ne mogu da se pojavim u Krasnokamensku. Veliki igrači su mi presekli dovod vazduha.’“ – prisetila se Vera u jednom razgovoru.
Laž koja je trajala skoro dve decenije
Veza majke i sina odvijala se isključivo preko kratkih pisama koje je donosila Antonina. Arkadij je navodno bio u bekstvu, tražio je novac, hranu i pomoć. Vera mu je slala koliko je mogla, uverena da mu time spašava život.
Postojala su čak i „pravila“: ne sme da obaveštava policiju i mora da uništi svako pismo nakon čitanja. Arkadij je navodno tvrdio da ga tako štiti od opasnih ljudi.
Sve je trajalo do novembra 2015. kada su pisma iznenada prestala da stižu.
Poziv koji je otkrio istinu
Početkom 2016. godine Vera je primila poziv sa nepoznatog broja. Mislila je da će konačno čuti glas svog sina. Umesto toga, ženski glas joj je saopštio istinu: njen sin je mrtav, i to više od dvadeset godina. Poruku joj je prenela Jelena, prijateljica Antonine Loginove, koja je odlučila da više ne može da ćuti.
„Skoro 20 godina dolazila je kod mene, pila čaj, ručala, lagala me u lice! Čak je dolazila na Arkadijev rođendan i čestitala mi: ‘Srećan rođendan!’ Kad se sada setim svega, jeza me hvata.“ – rekla je Vera potreseno.
Kako je sve počelo i završilo
Antonina je na saslušanju tvrdila da je Arkadija ubila u samoodbrani tokom žustre svađe 1996. godine. Posmrtni ostaci pronađeni su godinama kasnije, kada je stara kuća srušena.
Zbog zastarelosti zakona, Antonina nije mogla da bude procesuirana za ubistvo, ali je osuđena za dugogodišnju finansijsku prevaru, jer je gotovo dve decenije uzimala novac i poklone namenjene Arkadiju. Provela je oko četiri godine u zatvoru, a potom se preselila u drugi grad.
„Glavno je da sam odgajila svoju decu i učinila ih normalnim ljudima. Oni imaju porodice, rade, nisu alkoholičari. Ja sam dobra majka, ali Arkadijeva majka nije.“ – izjavila je Antonina, hladnokrvno odbacujući odgovornost za tragediju.
Autor: Dalibor Stankov
