1915. godine rođena je princeza Aleksandrina Irina od Pruske sa Daunovim sindromom, i za razliku od mnoge dece svog vremena, nikada nije bila skrivana od javnosti.
Poznata s ljubavlju kao Adini, bila je najstarija ćerka prestolonaslednika Vilhelma od Nemačke i vojvotkinje Cecilije od Meklenburg-Šverina. U vremenu kada su invaliditet pratili tišina i tajnovitost, njena porodica je izabrala ljubav, dostojanstvo i otvorenost.
Adini su obožavali njeni roditelji i braća i sestre, bila je uključena u porodični život i čak se pojavljivala na zvaničnim kraljevskim događajima. Videti je kako stoji uz ostale članove kraljevske porodice na javnim okupljanjima bilo je izuzetno za to doba, kada su mnoge aristokratske porodice krile rođake sa invaliditetom.
Njena majka Cecilija posvetila se tome da Aleksandrini obezbedi dostojanstvo i obrazovanje, pružajući joj život pun nežnosti, stabilnosti i poštovanja. Živela je sa majkom do 1954. godine, a kada je preminula 1980. godine u 65. godini, iza sebe je ostavila tiho, ali snažno nasleđe inkluzije i prihvatanja.
Njena priča retko se prepričava, ali nas podseća da saosećanje može probiti i najstrože tradicije, i da ljubav uvek ostavlja najjači trag u istoriji.
Autor: D.Bošković
