Prelazak crne mačke preko puta jedan je od najpoznatijih i najžilavijih znakova loše sreće, praznoverje duboko utkano u kulturni mozaik Balkana.
Od seoskih puteva u Srbiji do gradskih ulica Hrvatske i planinskih staza Albanije, susret s crnom mačkom izaziva gotovo instinktivnu reakciju - oprez, a ponekad i strah. Iako živimo u 21. veku, ovo drevno verovanje opstaje kao fascinantan deo narodne tradicije koji povezuje narode regiona uprkos njihovim razlikama.
Srednjovekovni koreni straha
Putovanje crne mačke od cenjenog bića do simbola zla dugo je i složeno. U drevnom Egiptu sve su mačke, uključujući i crne, smatrane božanskim stvorenjima i simbolima sreće. Međutim, situacija se drastično promenila u srednjovekovnoj Evropi. S jačanjem hrišćanstva, mačke su počele da se povezuju s paganskim ritualima, veštičarenjem i crnom magijom.
Ključni trenutak dogodio se 1233. godine, kada je papa Grgur IX u dokumentu "Vox in Rama" crne mačke opisao kao utelovljenje đavola.
Taj dekret je pokrenuo vekove progona, ne samo veštica već i njihovih navodnih družbenica - crnih mačaka. Verovalo se da je crna mačka koja prelazi put zapravo prerušena veštica ili demon koji stvara zlu barijeru između čoveka i Boga, čime prekidaju njegov put prema spasenju.
Upravo se to verovanje proširilo i ukorenilo širom Evrope, pa tako i na Balkanu.
Odjeci verovanja u Hrvatskoj, Srbiji i Albaniji
Iako dele zajednički koren praznoverja, kulture na Balkanu imaju svoje specifičnosti u tumačenju ovog znaka.
U Hrvatskoj, verovanje da crna mačka donosi nesreću jedno je od najpoznatijih. Smatra se da njen prelazak preko puta predstavlja zlokoban predznak, a starije generacije, posebno u ruralnim delovima zemlje, i danas će zastati ili promeniti smer kako bi izbegle "urok".
Foto: Pixabay.com
Ovo verovanje je deo šireg spektra narodnih verovanja koja su se vekovima prenosila s kolena na koleno, a koja etnologija danas naziva "narodnim verovanjima" umesto zastarelog izraza "praznoverje".
Slična situacija je i u Srbiji, gde je praznoverje takođe veoma prisutno, naročito u ruralnim područjima. Tamo se crna mačka smatra prerušenom vešticom ili demonom.
Iako je Srbija većinski pravoslavna zemlja, tragovi starih slovenskih paganskih verovanja još uvek su vidljivi u folkloru, a crna mačka ostaje snažan simbol loše sreće.
U Albaniji je verovanje jednako rašireno. Ako nekome ko je krenuo na put crna mačka pređe stazu, smatra se da je najbolje odmah se vratiti kući jer bi u suprotnom moglo da dođe do nesreće.
Zanimljivo je da, uprkos ovom negativnom predznaku, u nekim legendama iz severnoalbanskih planina mačke generalno uživaju poštovanje, što ukazuje na slojevitost narodnih predanja.
Rituali za poništavanje nesreće
Strah od loše sreće koju donosi crna mačka podstakao je razvoj čitavog niza obrambenih rituala. Najčešća reakcija širom Balkana jeste promena smera kretanja. Ako to nije moguće, ljudi pribegavaju drugim metodama "poništavanja" uroka:
Pljuvanje: Simbolično pljuvanje tri puta, često preko levog ramena, smatra se učinkovitim načinom teranja zlih duhova.
Krst: Znak krsta je verski odgovor na susret s demonskom silom.
Povratak tri koraka unazad: Veruje se da ovaj čin simbolično "briše" susret i omogućuje siguran nastavak puta.
Autor: Marija Radić
