AKTUELNO

Nešto veliko i preteće moglo bi da se skriva u smrznutoj zemlji koja se ne topi dve i više godina.

Dok planeta nastavlja da se zagreva, naučnici strahuju da će mnoštvo smrtonosnih bolesti biti oslobođeno iz permafrosta, nakon što su bile uspavane možda i hiljadama godina. Rat u Ukrajini dodatno je osakatio ljudske pokušaje da se čovečanstvo na to pripremi, a ekspanzija rudarstva u polarnim regijama mogla bi da nas gurne još bliže otvaranju Pandorine kutije.

A najviše zabrinjava to što naučnici veruju da nas naše aktivnosti teraju prema nepoznatoj i drevnoj pretnji nazvanoj "Faktor X".

Pojam "permafrost" označava zemlju koja je zamrznuta dve ili više uzastopne godina. Dve godine je minimum, a neka područja u Sibiru zaleđena su više od 650.000. Svaki milimetar tog smrznutog tla vrvi životom sa stotinama hiljada uspavanih mikroba.

No, stvarni identitet tih mikroba, uglavnom je misterija.

- Mnogo toga ne znamo. To što je u permafrostu istraživao je vrlo mali broj naučnika - rekla je za Njuzvik švedska profesorka zaraznih bolesti Birgita Evengard.

Grupa francuskih i ruskih istraživača ponovo je 2014. godine aktivirala moćan virus koji je 30.000 godina bio uspavan ispod sibirskog permafrosta.

Za sada virus - poznat kao pandoravirus - inficira samo amebe i ne predstavlja opasnost za ljude, međutim, studija je pružila dokaz problematičnog koncepta.

ŠTA JE SVE TAMO DOLE?

- Ako virusi ameba mogu da prežive toliko dugo u permafrostu, to snažno ukazuje na to da bi virusi koji inficiraju životinje ili ljude mogli da ostanu zarazni u tom istom stanju. Znamo i da je DNK virusa detektovan u permafrostu - navodi Žan Mišel Klaveri koji je vodio studiju.

Druga su istraživanja pokazala da čak i mikroskopske životinje mogu da "uskrsnu" iz permafrosta.

- Postoje razne metode uključujući fiksiranje njihove DNK i lipidnih membrana koje omogućuju organizmima da prežive u permafrostu. To se odnosi na brojne mikrobe koji se smatraju ekstremofilima to jest organizmima koji mogu preživeti na ekstremnim temperaturama i pritiscima uključujući hladnoću i pritisak permafrosta - objašnjava klimatolog Kimberli Miner iz NASA.

Stoga je pitanje što bi sve zapravo moglo da bude tamo dole.

- Virusi koji uzrokuju iskorenjene bolesti kao što su male boginje i uvek prisutni antraks kroz područja kontaminirana sporama. Takođe i ubrzano širenje bolesti za koje se već zna da postoje na današnjem Arktiku kao što je ozbiljna bakterijska infekcija tularemija ili encefalitis koji prenose krpelji - kaže Klaveri.

Izbijanje antraksa u severnom Sibiru ubilo je 2016. godine dečaka (12) i hiljade životinja. Smatra se da je to bilo uzrokovano neuobičajeno toplim vremenom u regiji koje je ubrzalo otapanje permafrosta i izložilo lešine sobova koji su podlegli zarazi. Uspavane spore antraksa u lešinama ponovo su probuđene i oslobođene da pronađu nove domaćine.

- Antraks može ostati u dugom snu stotinama godina i zatim da se vrati u život - navodi Evengard.

MIKROBI IZ DOBA PRE HOMO SAPIENSA

Te poznate infekcije najverovatnije postoje u najvišim slojevima permafrosta, međutim, ono što se skriva u dubinama daleko je zabrinjavajuće.

- Duboko u permafrostu moraju postojati mikrobi, posebno virusi, ali i bakterije koje su bili na Zemlji mnogo pre nego što je nastao Homo sapiens - ističe Evengard.

Naš imunološki sustav evoluirao je u kontaktu s trilionima mikroba koji su postojali na Zemlji tokom života naše vrste, međutim, možda postoje drevni virusi u permafrostu na koje nemamo prirodni imunitet, ali ni efikasne vakcine i tretmane.

- Postoji Faktor X o kome zaista ne znamo mnogo - rekla je Evengard.

Drevni patogeni možda su uzrokovali smrt naših davnih predaka.

- Ti drevni virusi su možda zarazili neandertalce ili mamute uzrokujući njihovo izumiranje - kaže Klaveri.

Arktik se tokom proteklih 50 godina zagrevao do četiri puta brže od ostatka sveta. Otapanje permafrosta, međutim, nije jedina zdravstvena briga za Klaverija jer će insekti poput komaraca i krpelja nastaviti da migriraju još sjevernije gde će potencijalno dolaziti u kontakt s drevnim virusima.

- Kombinacija vrlo drevnog nepoznatog virusa, koga bi pokupio stalni vektor, bila bi najgori scenario - ističe Klaveri.

NEBIOLOŠKE OPASNOSTI

Biološke opasnosti nisu jedine pretnje koje bi otapanje permafrosta moglo da oslobodi.

- Naše istraživanje pokazalo je da bi mogao da postoji čitav niz opasnosti s poreklom od ljudskih izvora koji bi mogli proizaći iz odmrzavanja permafrosta. To, nažalost, uključuje živu, nuklearni otpad i bombe, DDT i druge pesticide i teške metale od rudarenja - navodi Miner.

Treba pri tome uzeti u obzir i 1.700 milijardi tona ugljenika zatočenog u smrznutom tlu koji će biti otpušten kao ugljendioksid kako se permafrost otapa. Klimatske promene su međutim spor proces i trebalo bi mnogo vremena da se najdublji delovi permafrosta potpuno otope.

Istraživači, sa druge strane, koriste priliku da istraže neistražena područja skrivena ispod njega. Rane analize ukazuju na to da bi Grenland i druge polarne regije mogle da sadrže velika bogatstva, ali pitanje je po koju cenu.

- S obzirom na navalu za plemenitim metalima, koji su nam potrebni za tehnološki razvoj, biće eksploatacije rudnika i ljudi će vrlo brzo kopati duboko u permafrost, a to je opasno - ističe Evengard.

To znači da bi naša nezajažljiva glad za plemenitim metalima mogla da oslobodi Faktor X iz njegovih ledenih dubina.

- Ako se neki rudar razboli i bez mera opreza se avionom prebaci u Moskvu bolest se može proširiti. Videli smo kao se SARS proširio u roku od nekoliko dana po celome svetu - navodi Evengard.

RAT STOPIRAO ISTRAŽIVANJA

Čak i bez globalnih putovanja, sadržaj permafrosta koji se otapa verovatno neće ostati izolovan na Arktiku.

- Večni led pokriva trećinu Zemljine površine tako da je zapravo vrlo dobro povezan sa svim okeanima i kopnom, ali i atmosferom. Zbog toga nam je jako važno da razumemo što se događa na Arktiku i da radimo na usporavanju klimatskog zagrevanja - navodi Miner.

Zagrevanje Arktika takođe čini ta polarna područja pogodnijim za život.

- Rizik za javno zdravlje dolazi od ubrzanog oslobađanja prethodno zamrznutih virusa u kombinaciji s povećanom izloženošću ljudi, budući da globalno zagrevanje takođe čini arktička područja mnogo dostupnijima industrijskom razvoju - objašnjava Klaveri.

Međutim, kako bismo se pripremili za nove pretnje, moramo dalje da istražimo šta bi moglo da leži ispod ledene površine. No, od početka rata u Ukrajini, mnogi istraživački projekti sa Rusijom su zaustavljeni.

- Istraživanje je potpuno umrtvljeno. Moramo ponovo da se udružimo sa ruskim kolegama. Moramo nekako da dođemo do pravih činjenica o tome što se događa - kaže Evengard.

Navodi da će holistički pristup javnom zdravstvu biti neophodan za predviđanje i zaštitu od zaraznih bolesti.

- Oko 75 posto novonastalih infekcija su zoonoze odnosno dolaze iz prirode i to posebno od životinja. To je posebno važno jer se vrste kreću prema polovima zbog zagrevanja okruženja. Trebalo bi da imamo brži pristup u kome spajamo podatke iz prirode i ljudskog zdravlja. A to je nešto s čime političari stvarno imaju posla - rekla je Evengard.

Postoji i jedno jednostavno rešenje za zaštitu od ovih pretnji.

- Najbolji način za ublažavanje bilo kakvog klimatskog rizika je usporavanje klimatskih promena - rekla je Evengard.

Autor: