Naime, kada je Jovanka Broz, Titova udovica, nasilno iseljena iz kuće u Užičkoj u kojoj je provela više od 30 godina, tog dana, 10.jula 1980, je nasilno otvoren i sef Josipa Broza.

U njemu se nalazila važna dokumentacija ali i nešto za šta se nije znalo. Ili barem većina ljudi nije znala. Unutra se nalazilo jedno Titovo pismo.

- Ona mi je pričala da je pored njenih papira unutra bilo i Titovo pismo koje je uvek ostavljao kada sam pođe na put. Zaključavao ga je u sef u slučaju da mu se nešto dogodi. Govorio joj je - Da pročitaš ovo ako mi se nešto desi - zapisao je Fila u svojoj knjizi "Završna reč"

Kako dalje tvrdi ovaj beogradski advokat, prema Jovankinim rečima, ona nikada nije pročitala to pismo, a Tito bi ga, kada bi se vratio sa puta, uzimao nazad.

Sve do sledećeg putovanja, kada bi pismo ponovo završilo u sefu.

Fila smatra da je to bila neka vrsta Titovog političkog testamenta i navodi da ga je onaj ko ga je video zauvek i sklonio.

Ništa manje zanimljive nisu i one priče o tome kako je Tito dobro igrao valcer, svirao klavir, ubio spešan lovac.

Što se tiče klavira. Tito jeste klavir svirao ali nikada nije razjašnjeno gde je i kako naučio da svira. Da li je umeo samo da odsvira par nota ili je bio mnogo veštiji? Po onome što je jednom izjavio Arsen Dedić, Broz je itekako bio dobar pijanista.

On je ispričao da je posle jedne večere Tito odlučio da odsvira nešto za prisutne.

- Posle večere smo otišli u jednu prostoriju gde mi je Tito svirao. Svirao je mislim Šopena, Etidu u F duru - naveo je Arsen.

I da se ne zaustavimo samo na ovome. Još jedna misterija, tajna, zovite to kako god želite odnosila se na Titovu crnu tašnu. Danas kada se pomenu svetski lideri i crne tašne dve su uvek u centru pažnje - ona koju ima predsednik SAD i ona u vlasnuštvu prvog čoveka Rusije. Ali tu tajni nema. Ceo svet zna da se u njima nalaze ključne stvari za započinjanje i odobravanje nuklearnog napada.

S druge strane, oko Titove tašne je mnogo veći veo misterije.

A opet se sve vrti oko Brozovog, navodnog, pravog porekla. Jedan od ljudi iz njegovog okruženja tvrdio je da ima dokaze da Tito nije osoba za koju se predstavljao. To je bio njegov lični lekar dr Aleksandar Matunović. On je maršala lečio od 1975. do 1979.

- Tito je imao malu akt-torbicu, čini mi se od zmijske kože. Uvek ju je nosio sa sobom. Sadržaj torbice, pored ključa, bio je osiguran i malim katancem. U dva navrata - ulazeći u njegove prostorije, zatekao sam ga da pretura po torbici. Posle njegove smrti raspitivao sam se kod članova komisije za sređivanje Titove ostavštine šta su pronašli u toj torbici. Jedan od članova komisije rekao mi je da, pored zlatnog nakita, pronašli umrlicu Davorjanke - Zdenke Paunović, od 1. maja 1945. godine, izvod iz matične knjige venčanih sa Jovankom Budisavljević, 1952. godine, sliku Pelagije Belousove. Tu je bila i kopija izveštaja austrougarskog Ministarstva rata, od jeseni 1915. godine, u kojoj se nalazi spisak austrijskih oficira, podoficira i vojnika koji su poginuli u vreme bitke u Galiciji. U spisku se nalazilo i ime kaplara Josipa Franje Broza.

Večita priča o tome koliko je bilo pokušaja da ubiju Tita. Prema nekim navodima bilo je planirano više od 75 atentata na Tita. Doživotni predsednik SFRJ je bio trn u oku mnogima, ako je verovati teorijama o pokušajima atentata na njega.

Kako u knjizi Urote i atentati na Tita piše Marijan F. Kranjc, planirano je oko 75 zavera i atentata na Tita. A atentatori su Tita pokušavali da likvidiraju na svakojake načine, prenosi BBC na srpskom.

Kranjc piše kako je jednom na Titov automobil u Beogradu naleteo tramvaj. Takođe navodi i pokušaj atentata kada je Tito bio podvrgnut operaciji slepog creva, a ruski agenti, prerušeni u hirurge, pokušali da ga ubiju inficiranim instrumentima. Prema Kranjcovim rečima, među Titovim atentatorima su bili i njemu bliski ljudi.

I za kraj - ono što se danas zvanično uči u istorijskim knjigama je da je nekadašnji predsednik SFRJ rođen 4. maja, da je sahranjen u Kući cveća, da poreklo vodi iz Kumroveca. Nikakva njegova veza sa Habzburgovcima se ne spominje. Doduše ni sa masonima.

Ali to je neka druga priča.