1583 Rodjen je holandski pravnik, pisac i humanista Hugo Grocijus (Grotius), osnivač nauke o medjunarodnom pravu.

1585 Umro je papa Grgur XIII (Gregorius), poznat po reformi Julijanskog kalendara 1582. godine. Novi kalendar nazvan je po njemu Gregorijanski.

1755 Rodjen je nemački lekar Samuel Haneman, osnivač homeopatije.

1778 Rodjen je engleski pisac Vilijam Hezlit (William Hezlitt), jedan od najznačajnijih književnih kritičara 19. veka. Napisao je obimnu biografiju Napoleona I Bonaparte i više knjiga o umetnosti.

1813 Umro je francuski matematičar i astronom Luj Lagranž (Louis Lagrange). Rodjen je u Torinu 1736, gde je sa 19 godina bio profesor matematike u artiljerijskoj školi. Objavio je niz radova iz teorije brojeva, varijacionog računa, teorije parcijalnih jednačina, sferne astronomije ("Analitička mehanika", "Teorija analitičkih funkcija I, II").

1814 Britanska i španska vojska porazile su u bici kod Tuluza trupe Napoleona Bonaparte. On je narednog dana abdicirao i prognan je na ostrvo Elba.

1847 U Madjarskoj je rodjen Džozef Pulicer (Joseph Pulitzer) osnivač fondacije iz koje se svake godine u SAD dodeljuje "Pulicerova nagrada" za najbolja ostvarenja u novinarstvu, karikaturi i književnosti. Na Univerzitetu Kolumbija je 1903. godine osnovao prvu novinarsku školu.

1864 Mladji brat austrijskog cara Franca Josifa, nadvojvoda Maksimilijan, krunisan je za cara Meksika.

1867 Umro je prvi ruski šahovski majstor i teoretičar Aleksandar Dmitrijevič Petrov, utemeljivač ruske šahovske škole.

1869 Spajanjem dve železničke pruge, "Junion Pacifik" i "Central Pacifik", proradila je američka transkontinentalna železnica.

1919 Vladine snage ubile su iz zasede revolucionarnog meksičkog vodju Emilijana Zapatu.

1921 Sun Jat Sen (Yat) je izabran za predsednika Kine.

1932 Paul fon Hindenburg ponovo je izabran za predsednika Nemačke pošto je sa 19 miliona glasova pobedio Adolfa Hitlera koji je dobio 13 miliona glasova birača. U januaru 1933. poverio je Hitleru formiranje vlade i time otvorio nacistima put ka vlasti.

1938 Na referendumu, organizovanom uz pritisak nacističke Nemačke 99,75 odsto Austrijanaca izjasnilo se za priključenje Nemačkoj.

1941 U Zagrebu je, uz podršku nacističke Nemačke, proglašena Nezavisna Država Hrvatska, na čelu sa ustaškim poglavnikom Antom Pavelićem.

1941 Komunistička partija Jugoslavije donela je odluku u Zagrebu da komunisti nastave borbu protiv nemačkih okupatora bez obzira na raspad jugoslovenske armije. Sedište Centralnog komiteta partije premešteno je iz Zagreba u Beograd.

1944 Sovjetske trupe preuzele su u Drugom svetskom ratu Odesu od Nemaca.

1953 Švedski političar Dag Hamaršeld (Hammarskjeld) postao je generalni sekretar UN. Ponovo je izabran 1957. godine. Posredovao je u više medjunarodnih sporova, a poginuo je 1961. pod nerazjašnjenim okolnostima u avionskoj nesreći putujući u mirovnu misiju u Afriku. Posthumno mu je dodeljena Nobelova nagrada za mir.

1954 Umro je francuski hemičar i industrijalac Ogist Limijer (Auguste Lumiere) koji je u Lionu s bratom Lujem napravio prvu filmsku kameru i fabriku za izradu fotografskog materijala. U pariskoj kafani "Gran kafe" braća Limijer prikazala su 28. decembra 1895. godine prvu filmsku predstavu u svetu "Ulazak voza u stanicu" i "Radnici izlaze iz fabrike".

1962 Umro je američki filmski reditelj madjarskog porekla Majkl Kertiz (Michael Curtiz) dobitnik Oskara za film "Kazablanka".

1963 U severnom Atlantiku je u eksploziji američke atomske podmornice "Trešer" poginulo 129 ljudi.

1972 U zemljotresu u južnom Iranu poginulo više je od 5.000 ljudi.

1972 Više od 50 zemalja, uključujući SAD i SSSR, potpisalo je konvenciju o zabrani biološkog oružja.

1973 Izraelski komandosi upali su u Bejrut i ubili trojicu lidera PLO, a jednog teško ranili. Premijer Libana Saeb Salam podneo je ostavku.

1974 Izraelski premijer Golda Meir podnela je ostavku zbog sukoba u njenoj Laburističkoj partiji.

1993 U Južnoj Africi je ubijen Kris Hani (Chris), lider južnoafričke Komunističke partije. Narednog dana crnci su iz osvete spalili dvojicu belaca.

1994 Avioni NATO-a bombardovali su položaje bosanskih Srba oko Goražda, koje je UN proglasila "bezbednosnom zonom". To je bila prva vojna akcija snaga NATO od osnivanja te vojne alijanse.

1995 Izrael i Jordan su razmenili ambasadore na osnovu mirovnog sporazuma dveju zemalja iz oktobra 1994. godine.

1997 U Njujorku je u "Korporaciji Karnegi" i pod pokroviteljstvom "Projekta za etničke odnose", bez saglasnosti o bilo kojem spornom pitanju, održan trodnevni srpsko-albanski okrugli sto o Kosovu, na kojem su učestvovali predstavnici srpske opozicije i kosovskih Albanaca.

2001 Organizacija UN za ishranu i poljoprivredu (FAO) saopštila je da glad ugrožava oko 30 miliona ljudi u Africi.

2004 Umro je Sakip Sabanci, turski biznismen i filantrop. "Sabanci Holding" koji je predvodio, jedan je od dva najveća turska poslovna konglomerata, koji se bavi bankarstvom, automobilima, hranom, tekstilom, gradjevinom i hemikalijama.

2010 U udesu poljskog aviona kod Smolenska u Rusiji poginulo je 96 osoba, medju kojima su bili predsednik Poljske Leh Kačinjski i njegova supruga Marija, brojni poslanici, vrh Generalštaba i ugledne ličnosti javnog i političkog života Poljske, koji su sa predsednikom pošli na komemoraciju u Katinsku šumu.

2013 Umro je britanski naučnik Robert Edvard (Edwards) dobitnik Nobelove nagrade za medicinu za vantelesnu oplodnju, postupka koji je milionima neplodnih parova omogućio da imaju decu.

2016 Poginulo je 110 osoba, a više od 350 je povredjeno u velikom požaru koji je izbio tokom vatrometa u hinduističkom hramu Putingal (Puttingal) na jugu Indije.