Proslavom Dana državnosti obeležavamo sećanje na početak Prvog srpskog ustanka i donošenje ustava Kneževine Srbije 1835. godine. Ovaj dan je ujedno i veliki verski praznik, a za njega se vezuje i veliko broj narodnih običaja.
Sretenje se slavilo kao Dan državnosti Srbije do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut, da bi u Srbiji ponovo počeo da se slavi od 2002. godine.
Srbija je jedina zemlja koja istog dana obeležava dva veličanstvena događaja u evropskoj istoriji - podizanje ustanka protiv moćnog Osmanskog carstva 1804. i donošenje jednog od najmodernijih ustava na svetu 1835. Zato se 15. februar - Sretenje - proslavlja kao Dan državnosti Srbije.
Ovaj praznik obeležava dve jedinstvene pojave u evropskoj istoriji. Srbi su poveli prvi uspešni ustanak od svih malih naroda u Evropi, a onda su doneli najslobodoumniji ustav u regionu. U vreme kada je kod naših suseda bukvalno bilo robova, kao u Rumuniji, mi smo bili zemlja slobodnih građana.
Koliko su važni ovi događaji, koji se nazivaju i Srpskom revolucijom pokazuju njeni rezultati: oslobađanje Srbije od turske vlasti, izgradnja Srbije kao države i preporod društva. Sve je počelo Prvim srpskim ustankom, koji je otpočeo kao mesna pobuna protiv dahija, a prerastao je u prvu etapu Srpske revolucije. Ustanici predvođeni Karađorđem uspeli su da oslobode Beogradski pašaluk.
Srbija kao Amerika
Istoričari danas ocenjuju da je tim ustavom Srbija postala demokratskija zemlja od Francuske, Austrije i Rusije, i da je u tom periodu najviše ličila na Ameriku! Ovaj dokument usvojila je Velika narodna skupština, koja je zasedala u Kragujevcu od 14. do 16. februara 1835. godine po gregorijanskom kalendaru.
Prema nekim podacima, Skupštinu je činilo oko 2.400 poslanika, dok drugi pominju broj od 3.000-4.000 poslanika. U Kragujevcu se tada okupilo i desetak hiljada „zainteresovanih građana“. Skupština je održana u porti Stare kragujevačke crkve na Kneževoj livadi (danas prostor Miloševog venca u Kragujevcu).
Pisac Ustava bio je Dimitrije Davidović, učeni Srbin iz Zemuna (tadašnja Austrija), izdavač prvih srpskih novina u Beču i knjažev sekretar.
Donošenjem Sretenjskog ustava, Srbija je 1835. dobila i prve državotvorne simbole - granice, grb i zastavu. Ustav je proklamovao jednakost svim građanima pred zakonom i sudom, kao i neprikosnovenost imetka. Ukinuo je kuluk, osim državnog, i proglasio slobodu veroispovesti.
Ustav je, međutim, bio na snazi samo dve nedelje, do početka marta, kad je privremeno, a 11. aprila 1835. godine konačno ukinut. Njegove odredbe nisu odgovarale ni Turskoj ni Rusiji ni Austriji, ali ni samom knezu Milošu Obrenoviću, kome se nije dopadalo ograničavanje vlasti Ustavom i zakonima.
Ipak, on je ostao simbol slobode i demokratije.
Dan državnosti Srbije obeležava se u Marićevića jaruzi kraj Orašca.- Možda bi Francuzi imali paradu, Amerikanci vatromet, ali kod nas nikakav sličan vid obeležavanja ne postoji. Jednostavno, za sada nije bilo volje da se osmisli specifična manifestacija za ovaj praznik.
Nije samo državni praznik, nego i crkveni
Srpska pravoslavna crkva i vernici 15. februara slave Sretenje Gospodnje, praznik posvećen unošenju Isusa Hrista u hram. Sretenje Gospodnje se kod hrišćana slavi 40. dana od Božića. Srpska pravoslavna crkva slavi ovaj praznik 2. februara po crkvenom, a 15. februara po gregorijanskom kalendaru.
Sveto pismo kaže kako četrdeseti dan po Roždestvu Hristovu donese Presveta Deva svog božanskog Sina u hram jerusalimski da ga, shodno zakonu, posveti Bogu i sebe očisti... U to vreme držao je čredu u hramu prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče. On stavi Djevu Mariju ne na mesto za žene, nego na mesto za devojke u hramu. Tom prilikom pojave se u hramu dve čudne ličnosti: starac Simeon i Ana, kći Fanuilova. Pravedni starac uze na ruke svoje Mesiju i reče: „Sad otpuštaš u miru slugu svojega, Gospode, po riječi svojoj...“
Narodna verovanja i običaji
Ako je na Sretenje sunčan dan i medvedi izađu iz jazbine i uplaše se svoje senke, pa se vrate nazad, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja. Na Sretenje se sreću i razdvajaju zima i leto. Od Sretenja dani postaju duži, a noći kraće, pa se u narodu kaže „Sretenje obretenje“. Običaj je da se na Sretenje obavezno pale sveće jer se smatra da plamen ima skrivenu čarobnu moć i da će kuću štititi od grmljavine i drugih nesreća.
Ovoga dana devojke paze kakvog će muškarca prvo sresti. Veruje se da ako prvo sretne crnomanjastog, za takvog će se udati, a ako sretne plavog, onda za takvog. Isto važi i ako sretne zdravog, bogatog, siromašnog ili bolesnog.
