Josip Broz Tito po svemu je bio posebna ličnost. O njemu se dosta pričalo, ali mali broj ljudi je znalo pravu istinu o njemu.

Najvažniji među njima bili su oni koji su čuvali njegov život, pa i svoj za to dali ako treba - Titovo lično obezbeđenje.

Svaki član Brozovog okruženja proveravan je po hiljadu puta dok konačno ne stupi u službu. Ovo nije važilo samo za one zadužene za njegovu bezbednost, već i za one koji su kuvali, krojili, posluživali, održavali vrt…

Jedan od onih koji su uspešno prošli sve krugove pakla da bi došli do Titovog obezbeđenja bio je Aleksandar Anjoli.

Do doživotnog predsednika došao je preko Službe državne bezbednosti u kojoj je tada radio.

To, kao i činjenica da je svojevremeno bio najmlađi sekretar SKJ, svakako su mu bile prednosti.

I upravo Anjoli svedoči o događajima i detaljima kojima je retko ko pristustvovao i koje je retko ko znao ili mogao da vidi.

Tito je neobično voleo lov

Kada je bio u lovu, svaki njegov dan počinjao je u 4 sata, bez presedana.

Odmah je proveravao kakvo će vreme biti tog dana, da bi zatim na terasi vile Gorica popio kafu uz kubansku cigaru i jutarnju štampu.

Tito je cigare dobijao direktno od Fidela Kadstra, a do vile je jutarnja štampa svako jutro stizala helikopterom. Nakon ovog rituala, sledeći je bilo isprobavane oružja negde na imanju.

Čast je bila loviti sa Titom, i retko ko je imao tu čast, ali onaj ko jeste hvalio se time do kraja života.

Anjoli se seća jedne anegdote kad su se političari sa Titom fotografisali ispred kože medveda koga je Broz lično ulovio.

Negde sekundu pre nego što je fotograf zabeležio trenutak, Tito se našalio sa svima:

“Drugovi i drugarice, upravo sam dobio vest da je drug Nikolaj Čaušesku na Karpatima ulovio većeg medveda od ovog na zidu. Šta vi mislite da ovog našeg malo rastegnemo kako bi i dalje bio najveći ulovljeni medved u Evropi?”. Ali, pored svih neverovatnih ali najčešće istinitih priča koje i danas kruže o Titu, Anjoli kaže da je on bio neposredan, veliki čovek i nikad prepotentan.

Za Tita kaže da je bio veliki čovek. Neposredan u kontaktu s ljudima, nimalo prepotentan.

"Imao je osamdeset godina a svako jutro se sam brijao", kaže on.

Jedno od najvećih iznenađenja za Aleksandra Anjolija bilo je ono kada je saznao šta Tito sve ima u novčaniku.

Bili su na putu za Livno i Tito se setio da je zaboravio novčanik kod kuće.

Jedan od članova pratnje se vratio po novčanik, ali je ipak bio dovoljno radoznao da u njega i zaviri.

Jedan od najpoznatijih političara na svetu u novčaniku je imao samo partijsku knjižicu, ličnu kartu i još neka dokumenta. PARA NIJE BILO.

Najteže za njegove čuvare ipak su bile situacije u kojima je Tito bio u potencijalnoj opasnosti.

Tako se desio i jedan od čuvenih propusta. Jovanka i Tito su bili u Zenici, i ceo grad se skupio da ih vidi.

Dok je kolona lagano prolazila kroz grad, jedan čovek je naglo prišao automobilu u kome je bio predsednik i bacio nešto u njega.

Svi su se uplašili, potrčali i zgrabili predmet koji nije bio ništa drugo do smotuljka pisma koji je pao Jovanki u krilo.

“Taj čovek bio je radnik Željezare Zenica gde je dobio otkaz. Žalio se svima i pisao im pisma, ali njegovom problemu nije bilo rešenja.” kaže Anjoli i dodaje:

“Zato je skupio sva pisma, zavezao ih i čekao da Tito dođe. Mislio je da će mu maršal pomoći, ali umesto toga je priveden, a pričalo se da je hteo da izvrši atentat..

I imao bi Sarajlija Aleksandar Anjoli koji je Tita čuvao dok je lovio po lovištima oko Bugojna još mnogo toga da kaže, ali ćuti. "Neke stvari još ne treba pričati, a možda nikada neće ni biti ispričane", kaže on.