Pas Hačiko rođen je u japanu 1923. godine. Godinu kasnije udomio ga je profesor Hidesaburo Ueno, koji je radio na fakultetu na smeru za agrikulturu, a do posla i nazad išao je vozom.

Njegov verni prijatelj čekao bi ga svakog dana na istom mestu kada se profesor vraćao kući.

Nakon samo godinu dana prijateljstva, profesor je umro, tačnije 21. maja 1925. godine. A Hačiko ga je i dalje čekao i čekao, i tako devet godina, devet mjeseci i petnaest dana.

Iako ga je pazio profesorov vrtlar, pas bi svaki dan u isto vreme i na istom mjestu čekao svog prijatelja iščekujući hoće li baš danas ipak izaći iz voza.

Godine 1932. napisan je i prvi novinski članak o ovom vernom psu koji je napisao ga ivši profesorov učenik.

Nakon skoro decenije čekanja dragog prijatelja, Hačiko je uginuo 1935. godine.

Kremiran je, a njegov je pepeo položen pokraj profesorovog na groblju Aojama.

Hačiko je postao japanski nacionalni simbol. Njegovo krzno je preparirano i izloženo u Nacionalnom muzeju prirode i nauke u Tokiju, dok je njegova statua je postavljena na stanici na kojoj je čekao svog vlasnika i prijatelja, a sam ulaz u železničku stanicu nazvan je po njemu.