Da stavimo priču u kontekst, prvo treba reći o čemu se tačno radi. Gastarbajterka je, po svoj prilici, došla iz Švajcarske na odmor i rešila da tu priliku iskoristi da se proveseli onako kako gastarbajterima mahom nedostaje u tuđini.

Tako ova žena, ponesena pesmom, staje nasred bulevara, izlazi iz kola i na primedbu društva da je to što radi kažnjivo, zaključuje da to "nije ništa što dve hiljade ne mogu da srede". Potom nastavlja da igra nasred prometne ulice, da bi kao vrhunac na kraju pokazala i trubače u gepeku.

Ceo niz bahatosti i prekršaja koje je tom prilikom napravila pojedinci osuđuju, dok joj drugi aplaudiraju.

I bilo ih je pozitivnih dosta : "ovo nije žena, ovo je BRAT!", ""devojci svaka čast, top!", "ovo nije žena, ovo je LEGENDA", samo su neki od pozitivnih.

A o negativnima da ne govorimo: "pamet kad te ostavi", "slika ono što jeste, dno dna", "mene je sramota u njeno ime, eto", "bravo, taman pokaži snimak svojoj deci kako im je majka bila meta sprdnje...normalnom za gađenje", "u kavez sa njom".

I to je samo početak raskola. Ubrzo smo došli do novca.

To što njeno uživanje u životu ugrožava sve učesnike u saobraćaju, počev od nje same, preko snimatelja, pa do zatvorenih trubača, pojedini ne shvataju ni najmanje ozbiljno.

Klasična parola "zaradila je, pa može da radi s novcem šta poželi" stoji, sve dok tim zarađenim novcem nikog ne ugrožava.

Postoji razlog zbog čega joj ovakav "provod" nedostaje, a to je jer je u uređenim zemljama, poput one u kojoj živi, strogo kažnjiv.

Međutim, njeni branitelji i dalje je vide samo kao jednu veselu ženu, zadovoljnu i ispunjenu sobom.

Samo nek je veselo, a zavidni neka ćute, poručuju branitelji gastarbajterke.

Tako su se odjednom na mreži brzo stvorila dva tabora: oni koji nisu uz nju postali su zavidni, makar su ih tako opisivali komentatori koji je brane. Branitelji su takođe za sebe i plavušu tvrdili da su osobe koji su postigle svrhu u životu i umeju da uživaju. Sa druge strane "zavidni" nisu komentarisali branitelje, samo plavušu.

A onda je sve otišlo još dalje.

Oni aktivniji na Tviteru setiće se skorašnjeg slučaja lekarke iz Srbije koja radi u Nemačkoj, a koja je, bez pominjanja imena, detalja i bilo kakvih ličnih odrednica, podelila sa svojim pratiocima jednu anegdotu sa pacijentom. Uskoro je optužena za iznošenje privatnih detalja, a oni preduzimljiviji među Tviterašima uspeli su da pronađu bolnicu u kojoj radi i prijave je. Epilog je bio takav da je Tviterašica kažnjena na određeno vreme, a sada je isti scenario zapretio i ovoj gastarbajterki.

Jedna organizacija rešila je da prijavi opštinskoj švajcarskoj policiji ovaj slučaj, ali do sada nema reakcije.

Međutim, usledila je nova podela, na "drukare" i sterilce koji poštuju sva pravila i ne znaju da se zabavljaju.

- Budeš mangup, ako ti je do toga, pa odeš u Cirih, Beč, Berlin pa ispred Rathaus-a u tim gradovima izvodiš ovo isto. A ne ovako bahatiš se tamo gde ljudi rade za 200 evra mesečno. Jadno i bedno. Nego ne pripadaš tamo gde živiš i radiš, ne prihvataju te domaći ,nisi integrisan, u vecini slučajeva jezik ti je očajan i onda dođeš u Srbiju i bahatiš se. Mizerno i tužno - poručuju joj na društvenim mrežama.

A da se ne radi samo o bahatim gastarbajterima, već o stanju svesti, govori snimak koji takođe u ovim trenucima obilazi društvene mreže, gde otac iz Srbije pušta dete da upravlja vozilom dok mu sedi u krilu. 

Da li je "zlobno i zavidno" želeti da svi budu sigurni na ulicama, da vozite ne razmišljajući da li neko usred mraka na bulevaru igra kolo sa automobilom punim muzičara, ili da ne želite da vam među učesnicima u saobraćaju za volanom bude dete? Ako nam je ovo zaista jedina zabava, onda bolje da pocrkamo od dosade. Život u Srbiji je zaista dovoljno težak, zašto biste morali da nekom ni krivom ni dužnom na dušu natovarite još i pun gepek muzičara? Hoće li i to da reši dva soma dinara?