Da li je sada konačno sve ispričala?
Sofija Janićijević razgovarala je sa robotom Tošom o svom sedamdesetogodišnjem vereniku Danetu.
- Šta je kupio - pitao je Toša.
- Ništa specijalno, nije od zlata, ono što nisam htela da nosim, ja sam rekla ne želim - rekla je Sofija.
- I stavila u sef - rekao je Toša.
- Kažu da sam ja ovde programirana, da nemam srca, vidiš imamo dosta sličnosti ja i ti. Ja sam napravila eksperiment, čovek koji te ne poznaje dobro, koliko može... - rekla je Sofija.
Foto: TV Pink Printscreen
- Koliko može da da - viknuo je Janjuš.
- Mi smo vreme provodili u restoranu, ja na telefonu, on tu sedi, to je to - rekla je Sofija.
- A je l' vas gleda narod kad se držite za ruke i kad se ljubite - pitao je Janjuš.
- Nismo se držali za ruke, samo kad sam ga ja zadržala. Ja bih nešto novo, ovo je staro i dosadno... Nije mi bilo jasno da su te prepiske ovde tema, a ne ovi ljudi koji znaš šta su sve radili preko leta - rekla je Sofija.
- Je l' zna da kuca poruke - pitala je Boginja.
- Samo i kuca poruke. Dolazio je da donose poklone i ode na kliniku. Nikola nas je vozio do Makedonije. Bili smo samo u jednoj piceriji kod njegovog prijatelja, i kod njegovog prijatelja da se slika sa mnom. Stali smo usput u Mek - rekla je Sofija.
- Meni je trebao okrugli krevet, on je poručio iz Bugarske, to je stiglo na pijacu, i posteljina isto iz Bugarske. Smatrala sam ga fanom koji gleda 10 godina ovaj projekat, koji je najsrećniji kad mu napišem dušo i jedna budala. Slagao je mnogo toga, da me je verio - rekla je Sofija.
Foto: TV Pink Printscreen
Autor: R.L.
