U toku je emisija ''Pitanja novinara'' ali i rasprava Marije Kulić i Ivana Marinkovića oko malog Željka i njihovog odnosa.

Marija prava domaćica, marama oko glave, nije bila nafrakana ovako, nije stigla da se pripremi ovako. Sve naručeno, ništa domaće - govorio je Ivan.

Za tebe ću baš da pravim, boli me uvo... Čisto iz poštovanja, hajde, radi reda, neki roštilj i to... Za goste samo narudžbine - dobacivala je Marija.

Miljana nije faktički ništa, Marija je samo na papiru - dodao je Ivan.

Kakva sam ja bila domaćica, treba da se stidite, i parastose i praznike... Sve sam sama, radila sam kada mi deca spavaju... Beži budalo, nije te sramota - vikala je Kulićka.

To što sam rekao da ću se boriti za starateljstvo i dati Željka u hraniteljsku porodicu, to mi je izletelo. Sve što planiram, radiću napolju, ovde ne. Ovde više ne želim, imam druge planove... Oba deteta su u mom planu i sve ono što mene okružuje. Ne želim previše da pričam o tome. Nekada mi bude krivo što izgovorim nešto što ne mislim, krivo mi je što neki ljudi imaju iskrivljenu sliku o meni... Ispada da ja tražim podršku od zadrugara, a meni ne treba niko od njih, ima dosta nebitnih ljudi... Vrlo sam svestan svega što radim, ali imam utisak da je iskrivljena slika... Meni trenutno samo može da se zameri to što nisam 'hteo' da ga vidim. Trebao sam tada kada je ona bila trudna, da kažem: ''Ova žena nije sposobna da bude majka''... Ali, bio sam zatvoren kao i sada... - govorio je Ivan.

Bio sam sam u svemu tome... Ispada da sam bio donor. Negde je Uroš u pravu ono što je rekao, tada su me psovali i govorili da im ne trebam. Ko bi njoj napravio dete da nisam ja? Gde je ta kosmička pravda? Došle su ovde iz Niša da se ku*če, ljudi umiru, kako vas nije sramota? Pouzdano znam da je doktore bilo sramota što su uopšte bili tu i zalagali za ''Kurliće'' koji su se istripovali da su bitni - urlao je Ivan.

Buđolo, smiri se - dobacivala je Marija.

Plače u ''Premijeri'', pa onda trči na Dedinje i plače za ćerkom, pa onda moli da uđe da se svađa sa Zolom - urlao je Marinković.

Ma*š bre budaletino jedna - prekidala je Marija.

Razumem da si povređen kao čovek jer nisi priznat kao otac, ali neke stvari ispadaju kao opravdanje, ispravi me ako grešim - rekao je Darko Tanasijević.

O tome nisam pričao četri godine, sada moram. Mnogo me je tištilo, ali se nikome nisam obraćao nikome nisam kukao. Probajte da me razumete... Sada ispada da ja stavljam unutrašnju bol ispred interesa deteta, ali nije tako! Mnogo sam se promenio, svi to znaju... Ali se nisam promenio da nekim ljudima ne odgovaram na isti način. Jasno mi je da nekada umanjujem šansu da se ti odnosi srede, ali ne mogu da izdržim. Nikada nisam rekao ružnu reč za Mariju, jer nju gledam kao jedinog staratelja deteta. Miljana je samo biološka majka... - nastavio je Ivan.

Mene boli uvo šta ćeš da kažeš za mene, ali dete ne možeš da vređaš - govorila je Marija sebi u bradu.

Da sam se borio na vreme, kada je trebalo, sada možda ne bi bio ovde. Ovde očigledno može samo da bude gore... Sve dok me pitate, ja ću da odgovaram, ali van toga ja se gasim... Ona hoće da se priča o tome, jer zna da je to bitna tema i želi da i ona bude bitna. Da je normalna, mi bi pričali napolju o svemu... Sve što se njih tiče je transparentno i to je ono što me nervira - dodao je Marinković.

Detaljnije u nastavku.

Autor: J. M. Đ.