Veliki šef je zadao zadrugarima izazov da organizuju debatu o ljubomori. Oni su se podelili u dva tima i iznosili stavove za i protiv ljubomore.

Zatupam stranu koja nije ljubomorna, ja nisam ljubomoran. Ljubomora je prouzrokovana razmišljanjem strašću, dolazi do raskola. Ljubomora mog partnera mi prija i imponuje, dopada mi se sve dok ne postane intenzivna. Letos sam imao iskustva sa jednom devojkom, koja je inače vojnik. Mi smo se upoznali, ona je bila fascinirana. Barbara je otišla za Ameriku, ja sam upoznao tu devojku. Ona se zaljubila u mene, lepo smo se družili, viđali smo se, išli smo u bioskop, spremali smo hranu, ona je bila fascinirana mojim izgledom, mentalnim sklopom, poklonila mi je uniforme. Postala je previše ljubomorna, počela je sa ženskom histerijom koja me je opterećivala. Mi nismo bili u vezi, ali ona se tako ponašala, smetale su joj sve moje kućne pomoćnice, moje drugarice. Ja sam nju ispitivao da li prolazi te lekarske preglede na psihičkom nivou, nije mi delovala normalno, pucala je iz puške, ja sam mislio da će ona jednog dana doći i baciti mi bombu. Ženska ljubomora može biti devalvirajuća za moj unutrašnji mir. Nadam se da više neću upoznavati histerične devojke. Moji mama i tata su zavoleli devojku koja je bila vojnik, hteli su da se uzmemo, tati se svidela ali meni nije jer je crnka, a ja volim plavuše - pričao je Branislav Radonić Brendon dok su zadrugari vrištali od smeha.

Ljubomora je čudna stvar, to se usadi čoveku u glavu, optereti ga i čini ga bolesnim. Ako neko nekog voli treba da ima dozu sebičnosti, ali opsednutost s nečim, zašto gledaš, primetio sam pogled i ostalo to je zaista bolest. Možda sam i ja bio nekad na nekog ljubomoran - pričao je Lepi Mića.

Tokom Mićinog izlaganja došlo je do manjeg koškanja između Mime Živković i Maje Marinković.

Detaljnije o svemu pogledajte u nastavku.

Autor: R.L.