Uputstvom za pripremu budžeta u 2019. godini predviđeno je značajno povećanje javnih investicija - 30 milijardi dinara više za realizaciju infrastrukturnih projekata.

Takođe, predviđeno za budžeta u 2019. predviđeno je smanjenje poreskog opterećenje rada ukidanjem doprinosa za osiguranje od nezaposlenosti na teret poslodavca i tom merom smanjuje se poresko opterećenje prosečne neto plate za jedan odsto, sa 63,0 odsto na 62,0 odsto.

To je navedeno u Uputstvu za pripremu budžeta u 2019. i projekcijama za 2020. i 2021. godinu, koje je doneo ministar finansija Siniša Mali.

Ušteda za ukupnu privredu po tom osnovu iznosi 11,9 milijardi dinara, dok se neto efekat na fiskalni rezultat procenjuje na oko devet milijardi dinara, objavljeno je na sajtu Ministarstva finansija. Cilj je rasterećenje privrede radi podsticaja rastu i zapošljavanju.

Predviđeno je i smanjenje parafiskalnih nameta ukidanjem pojedinih naknada, uz jedinstveno zakonsko uređenje te oblasti, a procenjeni gubitak prihoda po tom osnovu iznosi oko dve milijarde dinara.

Takođe, planira se napuštanje tzv. kriznih mera koje su bile na snazi u okviru programa fiskalne konsolidacije.

Ukinut je Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija uz povećanje najnižih penzija do 5,0 odsto u odnosu na isplaćenu penziju u septembru 2018. godine. Efekti tih mera u 2019. su veći ukupni rashodi za penzije u iznosu od 40 milijardi dinara.

Fazno se napušta i Zakon o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava u delu koji je obavezivao javna preduzeća (republička i lokalna) da uplaćuju u republički budžet iznos uštede po osnovu smanjenja plata.

Po tom osnovu neporeski prihodi biće manji za oko 8,5 milijardi dinara. Makroekonomskim projekcijama za period od 2019. do 2021. godine predviđena je kumulativna stopa realnog rasta BDP od 11,9 odsto, zasnovana pre svega na povećanju domaće tražnje.

Taj izvor rasta je determinisan kako istrajnim rastom investicija, tako i rastom lične potrošnje usled povećanja životnog standarda stanovništva.

Nešto niža stopa u 2019. godini posledica je visoko postavljene baze u poljoprivredi i građevinarstvu ostvarenom proizvodnjom tokom 2018. godine.

Orijentacija fiskalne politike u srednjem roku jeste održanje niskog deficita, dalje smanjenje javnog duga, ali i korišćenje fiskalnog prostora u cilju podrške privrednom rastu.

Rasterećenjem privrede, pre svega, kroz smanjenje poreskog opterećenja rada, podstiče se rast i otvaranje novih radnih mesta.

S druge strane, fiskalni prostor omogućio je veću alokaciju sredstava za javnu infrastrukturu. Kako bi se na najbolji način prevazišao infrastrukturni jaz odnosno poboljšao kvalitet i kvantitet javne infrastrukture, potrebno je i značajnije poboljšati sistem upravljanja javnim investicijama.

Konačno, stabilizacijom javnih finansija otvara se prostor za napuštanje kriznih mera koje su bile primenjene tokom programa fiskalne konsolidacije u proteklom periodu. Srednjoročni pravac fiskalne politike postavlja i okvir budžeta u 2019. godini.

Budžetom za 2019. godinu obezbeđuje se blago poresko rasterećenje rada, stvaranje povoljnijeg privrednog ambijenta određenim promenama kod poreza na dobit i ukidanjem pojedinih naknada kroz jedinstveno zakonsko uređenje tih prihoda.

Prostor opredeljen za javne investicije budžetom za narednu godinu približava se poželjnom i potrebnom nivou. U republičkom budžetu sredstva opredeljena za javne investicije čine 2,9 odsto BDP-a, dok na nivou opšte države koji uključuje i investicije u lokalnu infrastrukturu opredeljena sredstva čine 3,9 odsto BDP-a.