Svetski dan štednje je prilika za podsećanje na to koliko je važno imati finansijsku sigurnost u vidu ušteđevine i koliko je važno štedeti.

Ustanovljen je 31. oktobra 1924. godine na 1. Međunarodnom kongresu štedionica u Milanu, u Italiji, a 29 zemalja koje su bile učesnice kongresa želele su time da istaknu vrednost štednje kako za pojedinca tako i za sveukupni ekonomski napredak.

U susret Nedelji štednje, banke u Srbiji nude set štednih proizvoda klijentima, čime nastoje da podignu svest građana o značaju štednje, ali i kulturu izbora finansijske institucije kojoj će poveriti svoj novac.

Poslednjih godina u Srbiji beleži se trend rasta štednje, a bankari poručuju da visina kamatne stope na štednju, iako jedan od bitnih elemenata u celoj ponudi, svakako nije i najbitniji element prilikom donošenja odluke gde će građanin položiti svoja sredstva.

Ističu da je važno da banka u koju se novac polaže bude jaka, stabilna, sa dugoročnim ciljevima, koja osluškuje potrebe svojih klijenata i ima ponudu koja može da ispuni potrebe svakog klijenta ponaosob.

Prema podacima koje je NBS dostavila Tanjugu, na kraju septembra 2018. dinarska štednja građana iznosila je 56,4 milijardi dinara.

- To je više nego trostruko veći iznos nego krajem 2012. U prvih devet meseci ove godine, dinarska štednja je povećana za 6,2 milijardi dinara, odnosno za 12,3 odsto - navode u NBS koja do 2. novembra obeležiti Svetsku nedelju štednje obeležava programima finansijske edukacije.

Devizna štednja građana u septembru dostigla je nivo od oko 9,7 milijardi evra, od čega najveći deo, 8,8 milijardi evra odnosi na štednju u evrima.

Od početka godine devizna štednja je zabeležila rast od 405,8 miliona evra, od čega se 356,9 miliona odnosi na rast štednje u evrima.

Prema poslednjim podacima, kamatna stopa na novopoloženu štednju u evrima stanovništva u avgustu 2018. u proseku je iznosila 0,79 odsto na godišnjem nivou. Posmatrano po ročnosti, one se kreću: 0,54 odsto za štednju ročnosti do jedne godine, 1,09 odsto za ročnost od jedne do dve godine i 0,92 odsto na štednju ročnosti preko dve godine.

Kamatne stope na dinarsku štednju su relativno više u poređenju sa deviznom štednjom i kreću se od 2,57 odsto za ročnost do godinu dana, do 3,99 odsto za ročnosti duže od dve godine.

U proseku, banke su na dinarsku štednju nudile kamatne stope u iznosu 2,61 odsto godišnje.