Preobraženje Gospodnje jedan je od 12 velikih Hristovih praznika i dan koji u srpskoj tradiciji prati čitav niz običaja, verovanja i zabrana.
Ovaj praznik u narodu simbolizuje promenu - ne samo onu koja se dogodila Hristu na gori Tavor, već i prelazak iz jednog perioda godine u drugi. Zato su se za Preobraženje vezivala pravila koja se odnose na ponašanje, ishranu, molitvu, ali i odnos prema prirodi.
Prema Jevanđelju, Isus Hristos se pred apostolima Petrom, Jakovom i Jovanom na gori Tavor preobrazio i zasijao nebeskom svetlošću, otkrivajući svoju božansku prirodu. Tada su se pojavili proroci Mojsije i Ilija, dok se iz oblaka začuo glas Boga Oca: "Ovo je Sin moj ljubljeni, njega poslušajte".
Upravo zbog simbolike preobražaja, ovaj praznik vekovima je doživljavan kao poseban trenutak za promenu, ali i kao dan kada treba zastati, pomoliti se i razmisliti o sopstvenom životu.
Na Preobraženje se ne spava preko dana, a žene ne bi trebalo da plaču
Brojni običaji koji se vezuju za Preobraženje odnose se na svakodnevni život i ponašanje ukućana. Jedno od poznatijih narodnih verovanja kaže da na ovaj praznik ne treba spavati tokom dana.
Verovalo se da će osoba koja zadrema na Preobraženje biti pospana i dremljiva tokom cele naredne godine. Zato su se ljudi trudili da dan provedu budni, aktivni i u miru.
Posebno verovanje odnosilo se na žene. Smatralo se da žena na Preobraženje ne bi trebalo da plače, jer bi je, prema narodnom predanju, suze i tuga mogli pratiti tokom cele godine.
Postojalo je i verovanje da muškarci tog dana ne bi trebalo da provode vreme u kafani. Takvo ponašanje povezivalo se sa rasipništvom i strahom da bi čovek mogao da stekne naviku da novac troši na ono što mu nije potrebno.
Ovakva pravila pokazuju kako su naši preci veliki verski praznik povezivali sa praktičnim životom - čuvanjem mira u kući, umerenošću i odgovornim ponašanjem.
Šta se jede na Preobraženje
Preobraženje Gospodnje pada u vreme Gospojinskog posta, zbog čega se tog dana posti. U narodnoj tradiciji posebno mesto imalo je voće, a najviše grožđe.Običaj je da se grožđe na Preobraženje osvešta u crkvi, nakon čega se deli vernicima. Tamo gde nije bilo grožđa, osveštavalo se drugo voće - jabuke, kruške ili šljive.
Voće je tako postalo jedan od prepoznatljivih simbola ovog praznika. Njegovo osveštavanje povezivalo se sa zahvalnošću za plodove zemlje, ali i sa promenama koje u ovo doba godine postaju sve vidljivije.
Preobraženje se, naime, nalazi na granici između leta i jeseni. Dani postaju kraći, jutra i večeri svežiji, a priroda polako menja izgled.
Molitva za Preobraženje Gospodnje
Pored posta i običaja, molitva ima posebno mesto u obeležavanju praznika. U narodnoj tradiciji postoji molitva koja se izgovara sa željom za duhovnu promenu i oslobađanje od greha:
"Preobrazi dušu moju, Ti Gospode i Vladiko. Očisti me mračnog greha na kojem sam grešeći svikao!
Preobrazi dušu moju, Svetitelju i Gospode, odbrani me zlih duhova što me crnom paklu vode!
Kad se duša preobrazi i lice će moje sinuti. I sa sebe obrazinu Tuge, greha, smrti skinuti.
Duša grehom pomračena: što ne hoću ono volim. Povrati mi lik Tvoj sveti! Zato jedno tebe molim.
Foto: Tanjug/MINSTARSTVO KULTURE/ VLADIMIR BUHA
Povrati mi lepotu što praotac naš imade, što imade to izdade pa rugobu nam predade!
Useli u me lik Tvoj sveti što pokaza na Tavoru! Molim Ti se, pomozi mi na visoku stići Goru! Amin."
Preobraženje označava i veliku promenu u prirodi
Osim verskog i duhovnog značaja, Preobraženje je u narodnom kalendaru imalo i veoma jasno prirodno obeležje. Verovalo se da nakon ovog praznika leto polako počinje da ustupa mesto jeseni.
Jedno od poznatih verovanja kaže da je Preobraženje poslednji dan kada bi trebalo da se kupa u rekama, jer nakon tog datuma voda postaje hladnija. Promene su se primećivale i u prirodi - dani su kraći, jutra svežija, a leto se polako približava kraju.
Za ljude koji su vekovima živeli u tesnoj vezi sa prirodom, ovakve promene bile su veoma važne. Preobraženje je tako predstavljalo svojevrsnu granicu između bezbrižnijih letnjih dana i perioda kada počinju ozbiljniji radovi u polju i domaćinstvu.
Zašto se Preobraženje povezuje sa promenama?
Simbolika ovog praznika upravo je u promeni. Hristovo preobraženje na gori Tavor u hrišćanskoj tradiciji predstavlja otkrivanje njegove božanske prirode, dok se u narodnom kalendaru ovaj dan vezivao za vidljive promene u prirodi i svakodnevnom životu.
Zato su se uz Preobraženje razvila brojna verovanja - od toga da ne treba spavati preko dana i da žena ne bi trebalo da plače, do običaja osveštavanja grožđa i drugog voća.
Iako se danas na mnoga narodna verovanja gleda kao na deo tradicije i folklora, ona svedoče o tome koliko su naši preci praznike povezivali sa životom, prirodom i porodičnim običajima.
Preobraženje Gospodnje zato i danas ostaje jedan od praznika koji spajaju duboki duhovni smisao sa običajima koji su se prenosili s generacije na generaciju.
Autor: Marija Radić
