Manifestacija u Mrkonjić Gradu povodom Dana sećanja na žrtve 'Oluje' okupila je mnoge. Dodik je govorio o stradanjima srpskog naroda.
Centralna manifestacija povodom Dana sećanja na žrtve zločinačke akcije "Oluja" održana je u Mrkonjić Gradu, u Republici Srpskoj a na kojoj se u ime Srba iz Republike Srpske okupljenima obratio Milorad Dodik.
Govor prenosimo u celosti:
- Svi vi ovde okupljeni u Mrkonjić Gradu, i svi vi pored malih ekrana, treba da znate da ovo nije običan datum i da ovo nije protokolarni dan na kome se mi okupljamo. Ovo je mesto kada govorimo istinu i kada, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, nešto što je gotovo bilo u zaboravu pre 11 godina, zajedno smo rekli da ćemo održavati zajedničke manifestacije i obeležiti stradanje i pobede srpskog naroda kroz istoriju. I prva od manifestacija koje smo organizovali na mostu u Rači upravo je bila posvećena egzodusu, pogromu u Hrvatskoj, iz Hrvatske Srba, a iz, naravno, Republike Srpske.
- Hoću da kažem da je Hrvatska izvršila agresiju na Republiku Srpsku, ulazeći na naš prostor i vršeći pogrom i pokolj naših ljudi. Hrvatska koju ovde pamtimo kao nezavisnu državu, koja je iza sebe ostavila Jasenovac i mnoga stradanja, koja su sabrala gotovo milion srpskih žrtava, od Kragujevca pa sve do Sremske Mitrovice i drugih stratišta koje sutra obeležavamo, i gotovo da nema dana da nemamo neki parastos, pa sve do Broda na Drini, Garavica, koju smo samo pre nekoliko dana obeležili, gde su ustaše, lokalni Hrvati i muslimani, ubili 12.000 Srba za tri dana, sveli ih iznad Bihaća i pobili, tukli i ubijali nas dok nas nisu, što kaže narod, "sravnili sa zemljom". Sramota. Ali jedan od tih pet, koji je bio najzloglasniji ustaša, neki Kapetanović, musliman, je 1957. godine postao član opštinskog komiteta partije, one iste partije koja je krila sav taj zločin i sklanjala ga od javnosti, a nama nudila ćutanje, tražila od nas da ćutimo, da se stidimo, da ništa ne govorimo, da nosimo svoje boli, jer smo mi navodno nešto krivi zato što postojimo.
- Zato što nismo hteli da ih prihvatimo, a i oni koji su prihvatili loše su prošli. Srbi su ponosan narod. Srbi oplakuju i poštuju svoje žrtve, poštuju i druge i tuđe žrtve. I to treba tako da ostane. To je veličina naroda kome ja pripadam, srpskog naroda. Ali oni, ni jedni ni drugi, ni treći, nikada to neće pokazati prema našim žrtvama. Zar mali Dobrić nije dovoljan razlog da se uključe i sve relevantne institucije i majci podare tamo to što ona traži? Kakvi ste ljudi? Šta hoćete od nas? Zašto mislite da možete da Republiku Srpsku i Srbiju večno kinjite, ili da ćete kroz neku vašu "evropsku priču" nama ispričati priču koju vi hoćete, da nas ponovo pokorite, da kažete: "Da, bićete tamo, ali ako mi kažemo." Ne treba nam to ni Evropska unija ni Evropa. Kao što su Oluju organizovali američki stručnjaci, kao što danas znamo da je direktno, sa najvišeg vrha tadašnje Amerike, data saglasnost da se Oluja sprovede, ali imali su samo jedan uslov: brzo. Brzo. Da se ne bi pobunili drugi na međunarodnoj sceni.
- Njihove propagande tog vremena ostale su priče o tome kako su to Srbi uradili. I kad čujem Milana, onog tvog predsednika, a nije on tvoj, iz Crne Gore, koji kaže: "Desio se genocid u Srebrenici", sram ga bilo. Prvo što je izjavio, izjavio je to, nema pojma koliko nas je povredio, kao što nas vređa ovo o čemu je Milan ovde govorio. Volim ja Crnu Goru iz nekog svog razloga, ali ne volim je ovakvu kakva jeste, izdajnička. Imam pravo to da kažem, bez obzira šta će ko reći da se mešam. Jer se oni mešaju u našu bol, oni nam direktno zabadaju nož u srce. Jer odlaze i stoje tamo, na strani, oni koji su pobili malog Dobrića i mnogu drugu decu, 500 žena, 2.000 Srba civila iz Republike Srpske Krajine. Očistili su etnički Republiku Srpsku Krajinu i nisu dozvolili ni danas da se ljudi tamo slobodno vrate. Kao što vidite, čim misleći da su nešto zaboravili, pod nagonom rodnog kraja, neki naši odu, oni ih uhapse i sude na gotovo doživotne zatvore. Nema tog poverenja. Samo naivni mogu da računaju i veruju. Zato je naš jedini put ispravan, to je pravac Srbija. Srbija i Republika Srpska. Nemamo mi drugog pravca. Zato sam zahvalan predsedniku Aleksandru Vučiću, i ja sam svedok svih ovih godina naših napora, a njegovih posebno, da očuvamo ovu tradiciju, da pokažemo. Sećate se da pre njega toga nije bilo. Pokušavalo se s naše strane, ali nismo bili snažni i jaki. On je taj koji je to rekao: "Idemo da to uradimo i nećemo da stanemo." I vidimo se iduće godine, na današnji dan, negde u Srbiji, da ponovo govorimo o ovome. Ponovo se vidimo i nećemo odustati. Hvala vam, vaša svetosti, što ste s nama ovde, jer vi predstavljate naše jedinstvo. Kada nismo imali vojsku, tamo gde su bili Srbi, imali smo naše oltare. Kada nismo imali mogućnost da se odbranimo, imali smo molitvu. Imali smo našu Srpsku pravoslavnu crkvu koja nam je podelila i očuvala veru, očuvala pismo, jezik, očuvala nas, stvorila naš karakter. Stvorila naš karakter da se borimo i da nikad od toga ne odustanemo. I zato to i nećemo, jer moramo da imamo u vidu naše stradale pretke. Sram ih bilo, Hrvate i one koji su okretali avion dva puta da gađaju civilnu kolonu na Petrovačkom putu. Nije mu bilo dovoljno jedanput da raketira, pa kad više nije imao tih raketa, onda se okrenuo da baci bombe, da bi završio svoj zločin. A šta oni tamo rade? Ništa.
- Oni pričaju o sporazumu Izetbegović i Tuđman da napadnu i Republiku. Ko je bio Izetbegović da predstavlja nas? Zašto mislite da smo glupi? Vi mislite da je on nešto predstavljao Bosnu i Hercegovinu? Dakle, da bi to bio vaš izgovor da uđete ovde? Ne. Vi ste ušli ovde da završite nezavršeni posao ustaške države Hrvatske. Ali niste to, naravno, uspeli. Republiku Srpsku ste udarili, ali je niste slomili. Republiku Srpsku ste rušili, ali je niste srušili. Republiku Srpsku ste ponižavali, ali je niste ponizili. Republika Srpska je ostala, zahvaljujući vašoj želji da nestane, i našem karakteru da to čuvamo. Republika Srpska nije nastala iz nikakvog inata ili slučaja. Pod turskom vlašću, Srbi su na ovim prostorima Republike Srpske današnje i dela Bosne i Hercegovine, ostalog, digli 141 ustanak i bunu protiv Turske. Nemoćni, uvek nastradali do kraja. Ali bunili se, nismo se dali. U isto vreme kad je Karađorđe dizao ustanak u Srbiji, u mom Lijevče polju, Mašićima, dignuta je Mašićka buna. Nije bilo mobilnih telefona da se nešto zna. Priča o nečemu je išla sporo i vremena je trebalo. Ali je ponos da se to u isto vreme dešavalo, gotovo. To su stvari koje govore da smo mi jedinstven narod. Zato nam je važna jaka Srbija. Zato nam je važno da Vučić nastavi da razvija i jača Srbiju. Da joj da snagu. I da pobedi onaj stalni zahtev muslimana i Hrvata koji kaže: "Najbolja nam je situacija kad je Srbija slaba." Onda je to to.
- Zato je Vučić kriv, jer je napravio jaku Srbiju. I zato oni koji tamo nešto govore protiv njega, ili protiv današnjeg sistema vlasti koji je narodna vlast, znači nije diktatura, nego narodna vlast, grdno se varaju da mogu da prođu. Republika Srpska živi od uspeha Srbije. Predsedniče Vučiću, zahvalan sam za ova tri dana koja ste proveli ovde s našim narodom i bili u mnogim opštinama. Prošli smo to zajedno. Moram da ti kažem da sam zahvalan za svu podršku i pomoć koju je Srbija pružila. Sto četrdeset miliona direktno inspirisanih željom Aleksandra Vučića da pomogne Republiku Srpsku. Mi smo gradili vrtiće, gradimo autoputeve. Vučić je preuzeo, i u to nije uračunato, da izgradi most na Savi u Rači, a obično bi trebalo da to rade pola države, pola jedna, pola druga, ako je na nekoj granici. I to je simbolično za nas i za mene bilo. Srbija je izgradila u celosti taj most i nije dozvolila da se Republika Srpska zadužuje za tako nešto. Na Drini nije bilo mostova zato što su hteli da nas odvoje. Ima ih sve više i biće sve više putnih pravaca. I ne mogu da zaustave to. Nema načina da zaustave našu integraciju. Mi živimo za dan ovde, u Republici Srpskoj, sve većeg približavanja Srbiji. Neće nas ostaviti veliki na miru. Nemamo čak ni mnogo vremena. Jer ovo što se gleda u procesima Evropske unije, gde danas imate preko 40 miliona muslimana u Evropskoj uniji, pitanje je kad će preuzeti političku vlast. Pa naravno da neće nas podržati ovde. Zašto bi se mi zagledali u Evropsku uniju? Zašto bi to nama bio cilj? Evropska unija na prostoru Bosne i Hercegovine vodi unitarističku bosanskohercegovačku politiku. I to gledamo svaki dan, kroz svaki jedan njihov zahtev. Danas je na sceni priča o tome da se stvara neko bosanskohercegovačko kulturno nasleđe. Ne postoji bosanskohercegovačko kulturno nasleđe. Postoji srpsko kulturno nasleđe. I to treba da očuvamo. A nikako bosanskohercegovačko nasleđe. Ko je Bosna i Hercegovina? Pa mi se s tim ne identifikujemo. Zato što vi hoćete da naše srpsko nasleđe nestane ovde. Ako me pitate ko još postoji, postoji hrvatsko i postoji tursko. Bošnjaci tek žive nekih 20, 30 godina, nisu ni uspeli da naprave neko nasleđe. Ne želim nikog da vređam, ali želimo da govorimo istinu. Oni su jednog jutra ušli u Holidej in kao bosanski muslimani, a popodne izašli kao Bošnjaci. Da bi promenili sav narativ o njima.
- Želimo da živimo u miru. Prestanite više da nas kinjite ovde u Republici Srpskoj. Kada čujem podatke o žrtvama, naravno da svi moramo da se okupimo, da nestanu političke razlike i da ovde budu svi, svi, baš svi, pa i oni koji ne veruju. Moraju da poštuju Srpsku pravoslavnu crkvu. Oni koji su Srbi, ako jesu, a nisu, recimo, ateisti, treba da poštuju Srpsku pravoslavnu crkvu zato što je kroz istoriju spasila naš identitet. I da nije bilo toga, ne bi ni bilo Srba. U svakom slučaju, imaćemo još dosta problema. Srbija se razvija, Republika Srpska ne stoji. Republika Srpska u nemogućim uslovima je uradila da je odbranila svoj politički status, okrnjen, ali ne uništen. Imamo dovoljno instrumenata da se borimo za naša prava. Tražimo da se vrati na izvorni Dejton i da se proglase ništavnim sve odluke visokih predstavnika ikada donete, jer su one bile zasnovane na lažima i na političkoj volji, iskrivljenoj političkoj volji velikih sila. I hoćemo o tome diskusiju. Ovi u Sarajevu kažu: "Nećemo da razgovaramo." Dobro. Oni bi razgovarali s njima, nekima njima podobnim. Oni biraju Srbe. Oni bi izabrali Srbiji Srbe da unište Srbiju. Zato Aleksandar Vučić ne sme odustati. Zato više nego ikad mora da bude podržan. Zato ne, ovo nije politički miting, ovo je državna priča. Ne smemo izgubiti državu.
- Ne smemo oslabiti Srbiju. Ne smemo oslabiti Republiku Srpsku. Mora se podržati Aleksandar Vučić kao državnik u ovom vremenu koji je Srbiju učinio snažnom i prepoznatljivom. Verujem da narod dobro misli i pripadam poštenom i zaista divnom srpskom narodu. Kada bih se rodio ponovo, imao bih priliku da biram, uvek bih izabrao srpski narod i bio Srbin. I zato ću reći: okupimo se oko naše Srpske pravoslavne crkve, okupimo se oko Republike Srpske, okupimo se oko Srbije. To je jedino što vredi. Više nikada Srbi ne smeju da pristanu ni na jedan ideološki identitet, ni liberalizam, ni komunizam. Jedino što moramo da afirmišemo jeste srpski nacionalni identitet i srpski nacionalni interes, ništa drugo. Verujem da će predsednik Vučić o tome govoriti, kakvi partikularni srpski interesi? To je ravno istorijskoj izdaji, ne izdaji države, nego istorije. Uvek kada je neko hteo da razbije nešto, on je tražio partikulaciju. Razjedini, reci da je svako bitan, i lako je onda. To ti je ono, nije daleko od one priče: "Zavadi pa vladaj." Samo treba da napravite nekoliko centara koji će se tući u okviru srpskog naroda. Zato sam ponosan na ove godine saradnje sa Vučićem, što smo jednog dana rekli: "Da." Nismo mi mislili ni do tada isto, nismo mislili ni posle ponegde nešto. Ali nikada to nismo dozvolili, da ovi drugi, treći, igraju na tome kako se Srbi svađaju. I ostali smo jedinstveni u svemu tome. Zato ti hvala, Aleksandre, i verujem, hvala ti što si došao ovde i što uvažavaš Republiku Srpsku. To treba da ceni čitav srpski narod. Hvala svima, hvala vama, vaša svetosti, što ste s nama i što nam pružate snagu i jedinstvo, i što nam pokazujete put kojim treba da idemo. Hvala svima vama koji ste večeras u ovom gradu, koji je te 1995. godine bio prazan, uništen. Ovde, kad se došlo posle Dejtona, sve je bilo ispražnjeno. Nije bilo ni jednog prozora, nije bilo ničega. Sve ove kuće koje gledate bile su zadimljene ili su bile spaljene. Sve smo to vratili. Republika Srpska i Srbija. Srbija je ovde dala veliku pomoć. Republika Srpska, a najviše ljudi mrtvih iz grada koji su se ovde vratili. Oni su heroji. Oni su ti koji su se ovde vratili. Vi na više od nule. I zato neka živi Republika Srpska, i neka živi Srbija, i neka živi naša Srpska pravoslavna crkva.
Autor: D.B.
