Pojava hantavirusa na kruzeru izazvala je pažnju javnosti i brojne rasprave, iako stručnjaci poručuju da se radi o poznatom virusu sa ograničenim širenjem i bez dokaza o novim mutacijama ili globalnoj pretnji.
Doktor Milanko Šekler objasnio da je hantavirus već decenijama prisutan u Evropi, uključujući i Srbiju, sa sporadičnim godišnjim slučajevima koji se najčešće javljaju u periodima povećane prisutnosti glodara.
Koliko je virus opasan, otkrio je za Kurir, dr Milanko Šekler, doktor veterinarskih nauka.
- Ovaj virus jeste prisutan, ali ne ovaj o kojem se trenutno govori. Prisutan je virus iz druge grupe, srodan njemu, koji se javlja u Evropi, Aziji i Africi. Kod nas postoji i jedan, uslovno rečeno "naš" virus, koji se zove Beograd-Dobrava. To je virus koji je, otprilike iste godine, 1992, izolovan i u Sloveniji i u Beogradu, i prisutan je uglavnom u jugoistočnoj Evropi, odnosno na Balkanu - počeo je Šekler
"Radi se o standardnom andskom virusu"
Postoje i drugi sojevi koji su prisutniji u ovom delu sveta, posebno u Aziji i severnoj Evropi. Ako gledamo Evropu, najviše slučajeva ovog virusa beleži se u Nemačkoj i Finskoj - zajedno preko 60 odsto svih slučajeva. Godišnje se prijavi oko 2000 slučajeva, što znači da to nije ništa izuzetno ili novo, naveo je.
Foto: Tanjug AP/Qasem Elhato
- Ono što je ovaj put izazvalo veću pažnju jeste činjenica da su zaraženi bili na kruzeru, među ljudima koji su na odmoru, što je možda izazvalo dodatnu paniku. Kada se mediji uključe u ovakve situacije, sve često izgleda dramatičnije nego što zaista jeste. Ovaj virus nije nov, i za sada nema dokaza o bilo kakvoj mutaciji.
Radi se o standardnom andskom virusu, koji može imati smrtnost i do 30-40 odsto, ali se uglavnom javlja u Južnoj i Severnoj Americi. Moguće je da je put prenosa bio upravo preko zaraženih glodara na brodu, koji su potom preneli infekciju na ljude, ili direktnim kontaktom među zaraženima.
- Važno je znati da je "prozor infekcije", odnosno period kada zaražena osoba može da prenosi virus, veoma kratak - obično kada se jave groznica i temperatura, i to traje jedan do dva dana. Za razliku od gripa ili korone, gde zaražena osoba danima može širiti virus, ovde je prenos znatno ograničen i zahteva vrlo blizak kontakt. Takođe, pojavljuju se tvrdnje da je virus veštački stvoren u laboratoriji i namerno pušten kako bi se testirala reakcija ljudi ili opravdale određene mere kontrole. Međutim, genetske analize ukazuju na to da hantavirusi imaju prirodnu evoluciju, povezanu sa određenim vrstama glodara - kaže Šekler.
Kako je istakao, u javnosti se povremeno pojavljuju tvrdnje o skrivenim namerama iza pojave hantavirusa, ali stručna objašnjenja ukazuju da su slučajevi retki i lokalizovani, dok se istovremeno može primetiti da se dezinformacije često brzo šire među ljudima koji se prvi put susreću sa ovom temom.
- Takve teorije često tvrde da se svaka pojava hantavirusa koristi za širenje straha i pripremu terena za globalne restrikcije, slično kao što su neki tumačili i tokom pandemije KOVID-19. Ipak, u realnosti, slučajevi su sporadični i geografski ograničeni, bez obrazaca koji bi ukazivali na globalno širenje, kao što je to bio slučaj sa KOVID-19. Teorije zavere se šire među ljudima koji su za hantavirus čuli pre nekoliko dana. Sada odjednom misle da sve znaju o njemu - odakle dolazi i kako funkcioniše.
Foto: Tanjug AP/Susan Montoya Bryan
Stručni pogled na hantavirus i javne reakcije
Šekler ističe da je hantavirus odavno poznat u Srbiji, sa sporadičnim godišnjim slučajevima koje prati Institut "Batut", dok se pojačane reakcije i teorije zavere uglavnom javljaju kada se izolovani slučajevi nađu u fokusu međunarodnih medija.
- Mi koji se time bavimo decenijama ne pravimo od toga senzaciju. Hantavirus je i ranije bio prisutan u Srbiji, i svake godine Institut "Batut" saopštava broj obolelih - obično desetak slučajeva, ponekad i više kada je tzv. "mišja godina", kada ima više glodara.
Nema tu ničeg neobičnog, ali kada se takav slučaj pojavi u globalnim medijima, odmah se javljaju razne interpretacije i teorije zavere. Priče o globalnim restrikcijama dolaze uglavnom od ljudi koji sve posmatraju kroz sumnju u "globalne planove", ali u realnosti nema nikakvih dokaza za takve ideje, niti postoji najava takvih mera.
- Treba razumeti da na planeti živi preko 8 milijardi ljudi, kao i ogromne populacije domaćih životinja - milijarde ovaca, koza, goveda i desetine milijardi živine. U poređenju s tim, divlje životinje čine mali deo ukupne biomase. Mi smo, zapravo, oblikovali svet prema sopstvenim potrebama, često narušavajući prirodnu ravnotežu. Vukova, od kojih su nastali psi, ima oko 200.000, divljih mačaka od kojih potiču domaće mačke oko 4.000 geparda i oko 20.000 lavova. Dakle, ono što je prirodno i od čega su nastale životinje koje volimo ili koristimo, danas je brojčano mnogo manje prisutno, i to ponekad dovodi do narušene ravnoteže i pojave bolesti koje prelaze na ljude - za Kurir televiziju, zaključio je Šekler.
Ukoliko vam je potrebna pomoć u bilo kom trenutku možete se obratiti HELPTIM-U.
Autor: A.A.
