Virusolog dr Milanko Šekler kaže da se na godišnjem nivou najveći broj slučajeva infekcije hantavirusom, koji je sada aktuelnan zbog njegove pojave na jednom kruzeru, zabeleži u Jugoistočnoj Aziji, dodajući da je taj virus prvi put izolovan u vreme Korejskog rata i da nosi naziv po korejskoj reci.
- Reč je o grupi od više desetina virusa, od kojih svaki ima svog prirodnog domaćina među glodarima. Ovi virusi su podeljeni na one koji se javljaju u Starom svetu (Evropa, Azija i Afrika) i one iz Novog sveta, odnosno Severne i Južne Amerike. Upravo ovi potonji, koji izazivaju teške respiratorne probleme, verovatno su u pitanju u aktuelnom slučaju - kazao je dr Šekler i dodao:
Virusi iz Amerike izazivaju takozvani kardiopulmonalni sindrom i mogu imati smrtnost i do 40 odsto. Za razliku od njih, hantavirusi iz Starog sveta češće pogađaju bubrege i imaju nižu stopu smrtnosti
Prema njegovim rečima najčešći put prenosa je sa zaraženih glodara na ljude, putem udisanja čestica prašine kontaminirane njihovim izlučevinama.
- Prenos sa čoveka na čoveka smatra se izuzetno retkim i zahteva blizak i dugotrajan kontakt. Da bi se hantavirus prenosio kao grip ili kovid, morao bi da pretrpi značajne promene. To je na nivou teorije, verovatnoća je toliko mala da je lakše dobiti na lotou - ističe Šekler.
Foto: Tanjug AP/Arilson Almeida
On je za Tanjug objasnio i da virus ima tu karakteristiku da su oboljevali samo ljudi koji su se igrom slučaja našli u prirodi gde ima dosta glodara.
Ko oboleva
- To su u ovom slučaju vojnici. A najčešće oboljevaju lovci, šumari, drvoseče, radnici, radnici u šumama, ljudi koji se bave nekim aktivnostima vezanim za prirodu, odnosno za područje gde postoje glodari, a gde ne postoje naselja - rekao je virusolog.
Podtip virusa koji je izolovan u Jugoistočnoj Evropi se razlikuje od južnoameričkog ili severnoameričkog soja po tome što uglavnom stradaju bubrezi, a ne pluća.
- On ima nešto manju smrtnost, 1 do 15 odsto. Može da se desi da ljudi preminu, a najčešće ostavlja posledice na bubrezima i pravi jednu akutnu insuficijenciju bubrega. Tako da borba za život kod ovih ljudi se zasniva na tome da se oporave bubrezi i da počnu ponovo da funkcionišu - naveo je Šekler.
Komentarišući pojavu virusa na kruzeru, kaže da se veruje da se prenosi s čoveka na čoveka, jer se sve desilo na brodu, ali ukazuje da to ne znači da oni koji su zaraženi nisu prethodno bili u kontaktu sa nekim prostorom koji su zagadili glodari.
- Ukoliko ste imali glodare različite vrste koji su se našle na brodu i ukoliko su oni zagadili taj brod, onda je vrlo moguće da su ljudi mogli svaki da se pojedinačno zarazi od toga, a ne s čoveka na čoveka - rekao je on.
Simptomi podsećaju na grip
Podsetimo, Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da se radi o bolesti koja je u određenom obliku prisutna i u našoj zemlji. Između ostalog naveli su i da su početni simptomi nespecifični i podsećaju na grip (temperatura, malaksalost, bolovi u mišićima), ali se brzo razvija respiratorna insuficijencija.
Autor: S.M.
