Pravoslavni vernici koji poste Vaskršnji post znaju da pre pričesta treba da se ispovedaju kod sveštenika. Međutim, često se dešava da iz straha naprave određene greške.
Pristupanje pričešću nije samo običaj, već sveta tajna koja zahteva unutrašnju pripremu i duhovnu zrelost. Ispovest je prvi i neizostavan korak na tom putu, jer kroz nju čovek odbacuje teret greha i obnavlja svoju vezu sa Bogom. Bez iskrene ispovesti, pričešće gubi svoj puni smisao i dubinu.
Iz želje da se pristupi svetom pričešću kako dolikuje, mnogo vernici prave greške prilikom ispovesti.
Fokus na tuđe, umesto na svoje grehe
Najčešća greška je pričati o drugima umesto o sebi, piše Kurir. Osoba počinje da prepričava okolnosti: "on je rekao", "ona je nešto uradila", "bio sam izazvan", "da nije bilo njih..." I postepeno se ispovest pretvara u prepričavanje tuđih postupaka.
Sveštenici često upozoravaju da na ispovesti treba da govorimo o svojim gresima, a ne o tuđim. Ne o tome šta nam je učinjeno, već o tome kako smo reagovali.
Ako je greh već shvaćen, jednostavno ga treba imenovati. Bez opravdanja, detaljnih objašnjenja i bez pokušaja da se predstavite u najboljem svetlu.
Samoopravdanje
Ponekad čovek kada imenuje greh, ali ga odmah ublažava: "da, iznervirao sam se, ali...", "sagrešio sam, naravno, ali okolnosti su bile takve...".
Samoopravdanje je veoma drevna ljudska navika. Upravo je sa njome počeo Pad. Adam je rekao: "Ženu koju si mi dao..." Eva je rekla: "Zmija me je prevarila..." Mogli su jednostavno da priznaju svoju krivicu i pokaju se. Ali umesto toga, počeli su da prebacuju krivicu.
Ovo je najvažnija stvar
Sveštenik na ispovesti je svedok. Ne ispovedamo se svešteniku, već Bogu. Nema potrebe da se plašimo da će nešto "ostati neizrečeno".
Na ispovesti stojimo pred Bogom. I svaki put se suočavamo sa istim izborom: da opravdamo sebe ili da se pokajemo. Kada opravdavamo sebe, branimo svoj ego. Kada se pokajemo, otvaramo svoja srca.
Nepotrebni detalji
Postoji i druga krajnost, posebno među novim hrišćanima: Oni počinju detaljno da opisuju grehe vezane za blud, nečiste misli i unutrašnja iskušenja.
Ali poenta ispovesti nije u detaljima. Greh treba imenovati, a ne ponovo stvoriti.
Ispovest pre Svetog pričešća
Kada počnemo da detaljno razmatramo stvari vezane za nečistoću, rizikujemo da se ne oslobodimo greha, već da se ponovo povežemo sa njim. Ispovest je presecanje, a ne ponovno stvaranje.
Šta je uopšte greh?
Dešava se i suprotna situacija da osoba ne razume da li je zgrešila. Tada može zaista ukratko objasniti situaciju - ne radi opravdanja, već radi duhovnog saveta, a sveštenik će joj pomoći da razume.
Važno je razlikovati: jedno je izmišljati izgovore, a drugo tražiti pojašnjenje.
Autor: A.A.
