Nakon što je Donald Tramp došao na vlast u Sjedinjenim Državama, američka vlada je objavila podatke da su stotine miliona evra američkog javnog novca preko USAID-a i drugih institucija potrošene za finansiranje „šarenih revolucija širom sveta“, što je Trampova vlada ocenila kao potkopavanje zakonskih autoriteta u nizu zemalja, suprotno američkom shvatanju demokratije, da su korupciju u tim transferima činili i stranci i američki državni službenici, i da su finansirani ilegalni projekti, zbog čega je Trampova vlada ukinula takvo finansiranje i zatvorila organizacije koje su ga sprovodile ili ga reformisala u druge svrhe.
Na saslušanjima i analizama pred Senatom i Kongresom, pominjani su i slučajevi iz Makedonije, sa dokumentima i imenima makedonskih novinara i nevladinih aktivista, piše vecer.mk.
Simbol krvave pesnice širom sveta je usko povezan sa delovanjem obojene (šarene) revolucije, koja ima za cilj destabilizaciju i uništenje državnog sistema u kome je aktivirana. Najteže posledice ostavila je „Evromajdan“ obojena revolucija u Ukrajini, sa državnim udarom 2013-14. godine, nakon čega je 2014. godine usledio unutrašnji građanski rat između vlasti i ruske manjine u Ukrajini. Demonstranti su „demokratski“ nazivali „Evromajdan“ s jedne strane, a protivnici demonstranata „Antimajdan“.
Protesti ili Evromajdani u znak podrške „šarenoj revoluciji“ u Ukrajini organizovani su paralelno počev od 24. novembra 2013. godine od strane zemalja poput Poljske, Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Italije, Švedske, Austrije, Češke, Bugarske, Sjedinjenih Država i Kanade.
Interfaks Ukrajina je 9. decembra objavila da je „delegacija Evropske unije prisutna na demonstracijama na Majdanu, 'prateći tamošnje događaje'“.
Prema podacima R&B grupe u to vreme, 49% javnosti je podržalo Evromajdan i „šarenu revoluciju“, a 45% je bilo protiv njih. Izbija oružani ustanak protiv puča i objave novih izbora pre kojih je uhapšen proruski kandidat Mihail Dobkin, sukobi pre svega u regionima Odese, Donjecka, Luganska i Harkova... Evromajdan formira paravojne jedinice poput Desnog sektora, proruski regioni imaju svoje paravojne jedinice i počinje građanski rat. Niko još nije objavio tačne i dokazane podatke o tome koliko je bilo žrtava u sukobima 2013-2014. godine, a procenjuje se da je to najmanje 15.000 ljudi. Sve ostalo je već poznato.
Nove „šarene revolucije“ dolaze. U tom regionu, nedavna, prošlogodišnja, „šarena revolucija“ u Gruziji nije uspela da sruši tamošnju izabranu vladu. Predsednica Gruzije, Salome Buravišvili, koja je francuska državljanka i saradnica Zbignjeva Bžežinskog, savetnika u američkim vladama Regana i Džimija Kartera, uz snažnu podršku EU, nije priznala izabranu vladu stranke „Gruzijski san“ 2023. godine nakon izbora, a zatim i predsedničkih izbora 2024. godine, na kojima je pobedio Mihail Kavelašvili, i pozvala je na proteste koji su se održali. Prvi koji su se pojavili na protestima, kao i obično, bili su srednjoškolci i studenti, a zatim su se pojavili ljudi organizovani u nasilne grupe i ljudi iz drugih zemalja.
Za razliku od Ukrajine, u Gruziji nije bilo oružanih sukoba, nisu se formirale paravojne jedinice na obe suprotstavljene strane. Evropska unija, koja je Grčkoj dodelila status kandidata za pristupanje 2023. godine, povukla je svoju odluku, a nova grčka vlada je, nakon protesta, odlučila da zamrzne svoju aplikaciju za članstvo u EU do 2028. godine.
Zubarašvili je napustio Gruziju, koja danas živi u miru i vodi sopstvenu autonomnu politiku na distanci od uticaja i Moskve i Brisela. Šarena revolucija se nije završila, ali jedan detalj viđen u Gruziji, krvava ruka demonstranata, ostao je obeležje „šarenih“ gde god su pokušali da promene vlast sa ulica.
Krvava pesnica i krvava ruka, simbol obojenih (šarenih) revolucija, sada izbliza vidimo u Srbiji sa blokadama koje traju više od deset meseci, videlo se širom sveta. Obrazac je isti, kao i kod svih „šarenih revolucija“, poslednja inicijativa srpskih blokadara, nakon neuspešnih desetomesečnih demonstracija, blokada i nasilja, jeste javni poziv da se deluje kao u Nepalu.
Početni uzrok, smrt 16 ljudi od urušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, više niko ne pominje. Traže vlast bez izbora ili izbore koje organizuju blokaderi, otcepljenje Vojvodine i priznanje takozvanog Kosova.
U Portugalu, u Lisabonu, nedavno je 21 osoba poginula od urušavanja žičare, ali nije bilo „šarene revolucije“. U Portugalu još nisu zreli za „demokratiju“.
Kako su se širile i kakve su posledice donele „šarene revolucije“?
Nepal
Krvava „šarena revolucija“ u Nepalu je tema broj jedan u svetu, a na društvenim mrežama su počele da se pojavljuju fotografije i video snimci koji ukazuju na ekstremno nasilje, ubistva i masovno uništavanje državne i javne imovine, civilnih objekata, hotela, škola... I isti obrazac: mladi ljudi u prvim redovima, „bore se protiv korupcije“, a iza njih organizovane grupe nasilnika, praćeni napadima na policiju i zatim haosom, pljačkama, lomljenjem i uništavanjem i traženjem vlasti bez izbora. U Nepalu je za 48 sati „šarene revolucije“ poginulo preko 30 ljudi, od kojih polovina nije bila u neredima već u javnim, masovnim ubistvima političkih protivnika. Zvanično je prijavljeno 22 ubistva i desetak „nestanaka“.
U javnosti širom sveta pojavili su se snimci na kojima se vidi kako suprugu bivšeg premijera Nepala guraju u njenu kuću, a zatim je zajedno sa kućom zapale, sprečavajući je da pobegne. Baš kao što je parapolicijski Desni sektor u Ukrajini 2014. godine prisilio pedeset protivnika „obojene revolucije“ iz Atnimajdana da pobegnu u sindikalni dom, koji je Desni sektor potom zapalio, spalivši 48 ljudi do smrti.
„Krvavi dlan“ je bio simbol haosa u Nepalu, kao i tokom protesta u Bangladešu, pa čak i na Kapitol Hilu.
Krvava crvena pesnica ili dlan, simbol koji se koristi kao poruka haosa, obračuna i poziv na građanski rat, snimljen je i tokom nereda u Katmanduu. Ovaj simbol jasno ukazuje na recept koji se koristi, bez modifikacija, u svim delovima sveta za podsticanje haosa i sprovođenje obojenih revolucija.
Albanija: MJAFT
Ova koreografija je viđena i 2003. godine u Albaniji, kada je nevladina organizacija „MJAFT!“, što u prevodu znači DOSTA, pokrenula kampanju protiv korupcije uz nasilje. Prema nalazima komisije koja je istraživala aktivnosti nevladinih organizacija iz Sjedinjenih Država sa američkim državnim sredstvima, uključujući i USAID, ova organizacija je aktivirana i finansirana stranim novcem, uključujući i američka sredstva, a simbol krvave ruke je vrlo brzo postao simbol želje za razbijanjem državnog sistema.
Američki medij „Fox News“ komentarisao je izjave bivšeg albanskog predsednika Ilira Mete, u kojima je optužio Džordža Soroša da je umešan u zaveru za preuzimanje državnih vlasti i destabilizaciju zemlje.
„Albanski predsednik je optužio milijardera levičara Džordža Soroša za mešanje u lokalne izbore, što naziva „farsom“, delom zavere za preuzimanje svih veza sa albanskom državom“, citirali su američki mediji tadašnjeg predsednika Metu, objašnjavajući da predsednik „nije pružio nikakve dokaze koji bi potkrepili ove optužbe“.
Foto: Tanjug/Niranjan Shrestha
Ali video prikazuje Džordža Soroša kako lično govori na sastanku organizacije MJAFT!, ispred simbola krvavih ruku.
Makedonija
Krvava ruka je poznata i kao model „šarene revolucije“, koja je takođe primećena u Makedoniji tokom „Šarene revolucije“ 2015-2017, o kojoj je makedonskoj javnosti, za nas, već poznato: i motivi i posledice, i finansiranje, što dokazuju i istrage američkih vlasti nakon dolaska Donalda Trampa za predsednika.
Činjenica da novinari i neki od vođa „šarene revolucije“ sada odustaju od toga i pokušavaju da izbele svoje biografije i sačuvaju svoje privilegije i status ne menja činjenice i odnos istorije prema ovom državnom udaru kojim je SDSM preuzeo vlast bez pobede na izborima, bez 61 glasa u Sobranju za novi sastav i vladu, vladu koja je uhapsila poslanike VMRO DPMNE i pustila ih na slobodu ako glasaju za promenu ustavnog imena...
Takođe, 2025. godine, simbol krvave ruke se ponovo pojavio na kratko u Makedoniji kada su lokalno organizovani protesti povodom tragedije u Kočanima, u kojima su gubitnici „šarene revolucije“ videli priliku da tragediju porodica pretvore u sopstvenu šansu za političku afirmaciju.
SAD: Kapitol Hil
Čuvena krvava ruka viđena je i u februaru 2025. u Vašingtonu, na Kapitolu, na grudima otpuštenih radnika iz Agencije za međunarodni razvoj (USAID) i njihovih aktivista, koji su se u pobuni valjali kroz mermerne hodnike američkog zakonodavnog tela dok ih policija nije izbacila, a dvadeset njih je privedeno.
Ranije su skandirali „Kongresove ruke su krvave“.
Bivši zaposleni u USAID-u i njihove pristalice suprotstavili su se odluci administracije predsednika Donalda Trampa, kojom je otkazano više od 90 odsto ugovora o stranoj pomoći i 60 milijardi dolara koje je ova agencija izdvojila za te svrhe. A deo ciljeva, prema američkim vlastima, bili su organizovanje i plaćanje „obojenih revolucija“ u drugim zemljama.
Rezultat ovih mera je da je 4.080 zaposlenih koji rade širom sveta poslato na „odmor“, a dodatnih 1.600 ljudi je otpušteno.
Francuska
Tokom demonstracija podrške palestinskom narodu, u Monpeljeu, u Francuskoj, 11. novembra 2023. godine, ljudi su nosili maske sa likom francuskog predsednika i pokazivali svoje crveno obojene „krvave“ ruke. Francuska policija je brzo reagovala uz upotrebu znatne fizičke i tehničke sile, batinanja i hapšenja od ranog jutra, pokazujući nultu toleranciju prema blokadama.
Isto se dešava i ovih dana, na protestima zakazanim od 10. do 18. septembra, samo prvog dana protesta uhapšeno je oko 800 demonstranata, a policija je upotrebila izuzetno grubu silu.
Pokret, nazvan „Bloquons Tout“ (Blokirajmo sve), nastao je ovog leta kao protest protiv smanjenja budžeta za socijalna davanja od strane vlade premijera Fransoa Bajrua, koja je predvidela značajne uštede do 2026. godine.
Krvave ruke i stisnute pesnice, simboli „obojenih revolucija“, ušli su i u Evropsku uniju. Evropa, koja je uvek i svuda pružala finansijsku i političku podršku „obojenim revolucijama“ gde god su se pojavile, sada se suočava sa sopstvenom ideologijom nasilne promene vlasti u sopstvenom domu. Smatraju neprihvatljivim proteste u Francuskoj i Nemačkoj, ali ne i demonstracije u Slovačkoj sa pucnjavom na premijera Fica, ili u Mađarskoj, koje levičarske vlasti u evropskim zemljama smatraju demokratskim i „legitimnim“.
Ono što su levičari u Briselu podržavali sada smatraju državnim udarom kada to vide u sopstvenoj zemlji. A sve je počelo padom komunizma i „šarenim revolucijama“ koje je Zapad platio u zemljama bivšeg sovjetskog bloka, od Poljske do Mađarske, širom bivše Jugoslavije.
U znak podrške „šarenoj revoluciji“ u Poljskoj osamdesetih godina, kojom je započeo niz, lokalna „Solidarnost“ sa Lehom Valensom da preuzme vlast kroz demonstracije i masovne štrajkove, čak je i Karol Vojtila iz Poljske, poznat kao papa Jovan Pavle II, slučajno ili namerno izabrao papu samo dve godine pre unijske „šarene revolucije“ u Poljskoj.
Tadašnji poljski predsednik Jaruzelski, na sastanku sa Lehom Valensom, prigovorio mu je da sve to radi stranim novcem, na šta je Valensa odgovorio: „Ne moramo samo da uzimamo dolare. Možemo da uzmemo kukuruz, đubrivo, sve je u redu. Ovo radimo da bismo oslabili neprijatelja.“ Godine 1993. Valensa je dobio Nobelovu nagradu za mir. Bio je predsednik Poljske od 1990. do 1995. godine.
Šarene revolucije, romantično nazvani pokušaji pučeva i pučeva sa stranim organizacijama, nisu zaobišli ni Bliski istok, a zatim i Daleki istok: u „jasminskim revolucijama“ za „reforme“ padale su u nizu - Tunis (2010), Libija (2011), Jemen (2011) Sirija (2011), Irak (2014), Egipat (2011. i 2013), Jordan (2011)...
Indonezija, Bangladeš, Burma (Mjanmar), Nepal... poslednjih godina prolaze kroz „demokratske“ procese i „reforme“ kroz „šarene revolucije“ protiv diktatorskih vlada.
Rezultat: Stotine milijardi zapadnog novca potrošenih na „šarene revolucije“ radi kontrole drugih zemalja i korišćenja njihovih prirodnih i ekonomskih resursa i strateških položaja. Stotine hiljada mrtvih i desetine miliona raseljenih, proteranih iz svojih domova i zemalja.
Foto: Tanjug AP/Mark Schiefelbein
Holivud snima filmove o „širenju demokratije“, a društvene mreže pod jakom kontrolom stvaraju sliku „dobrog“ i „lošeg“. Nove nametnute vlasti nakon „šarenih revolucija“ generišu korupciju jer su dovedene sa misijom i imale su snažnu podršku i zaštitu Brisela i Vašingtona dok su ispunjavale svoje zadatke.
I sve ide po planu, stvari dolaze na svoje mesto. Za to vreme, neka Kina ulaže svoje stotine i hiljade milijardi u ekonomiju, meteorski brzi razvoj, nauku i finansijska ulaganja u svetu i došao je dan kada ulaganja u „šarene revolucije“ pokazuju ogromne gubitke i štete, a Kina postaje konkurent za koga nema rešenja, a nema ni opcija za „šarenu revoluciju“ u Pekingu.
Pogledajte činjenice, brojke iz izveštaja o migraciji, najvećoj iz Azije, Bliskog istoka i Afrike, u Evropi od 2011. godine kada su počele „šarene revolucije jasmina“ do danas. Ovo nije skok, to je invazija na Evropsku uniju, koja se suočava sa izbeglicama iz zemalja u kojima je EU takođe podržavala „revolucije“ i ratove.
Evropa je puna Azijata i izbeglica sa Bliskog istoka koji beže u bogatu Evropu nakon što su „šarene revolucije“ izazvale žrtve, urušile državne sisteme, uništile ekonomiju i sistem. Dolaze očajni ljudi bez budućnosti i imovine, koji ne biraju sredstva za preživljavanje jer nemaju drugu opciju, a Evropljani su šokirani rezultatom „šarenih i jasmin revolucija“ koje su se sada vratile u svoje domove, u svoje gradove.
U Evropi postoji preko tri miliona registrovanih izbeglica i migranata samo iz Libije, Iraka i Sirije, a prema izveštajima Evrostata od 1. januara 2024. godine, u EU je živelo približno 29,0 miliona građana van EU i 14,0 miliona interno raseljenih lica, što ukupno iznosi oko 43,0 miliona „stranca“. Ukupan broj stanovnika EU bio je oko 449,3 miliona. Pored gore pomenutog broja izbeglica, od decembra 2024. godine, oko 4,4 miliona ljudi raseljenih invazijom na Ukrajinu dobilo je privremenu zaštitu u EU, a broj ljudi kojima je odobren status zaštite u 2024. godini bio je 387.635.
Ovo su registrovani migranti, a koliko ih je ilegalno, neregistrovano? Samo u Francuskoj se procenjuje da postoji preko milion neregistrovanih migranata iz Azije, Afrike i Bliskog istoka.
Evropljani, posebno levičari, afirmišu istopolne brakove, porodice bez dece... Njihove nacije stare, a imigranti iz Afrike, Bliskog istoka i Azije su mladi, sa mnogo dece, budućnost je pred njima.
„Šarena revolucija“ se vratila kući, svojim autorima. U Evropu. Cena, i u novcu i u stabilnosti i miru, za taj „povratak kući“ je vidljiva i skupa, a računi tek predstoje, i nikakvo evropsko zastrašivanje domaćeg stanovništva nekim evropskim ratom ne može skrenuti pažnju sa haosa kod kuće i budućnosti koja postaje sve manje izvesna i sigurna čak i bez rata u Evropi, navodi vecer.mk.
Autor: Pink.rs
