Delegaciju Srbije na sastanku predvodi guverner NBS Jorgovanka Tabaković koja predstavlja Srbiju u MMF-u. Na plenarnom sastanku nema ministra finansija Dušana Vujovića, ali su prisutni predstavnici tog ministarstva i ministarstva privrede.

U šestočlanom timu MMF-a, na čijem je čelu DŽejms Rouf i koji će do 18. maja boraviti u Beogradu radi razmatranja modaliteta buduće saradnje sa Srbijom, nalazi se i šef Kancelarije te međunarodne finansijske organizacije u Beogradu, Sebastijan Sosa.

Biće sagledana aktuelna makroekonomska kretanja i projekcije i nastavljen dijalog dveju strana vođen tokom prethodne posete misije u martu u Beogradu, kao i tokom Prolećnog zasedanja MMF-a i Grupacije Svetske banke u Vašingtonu, o osnovama ekonomskog programa koji bi bio podržan novim, nefinansijskim, savetodavnim aranžmanom ove međunarodne finansijske institucije.

Novi aranžman trebalo bi da obezbedi očuvanje postignute makroekonomske i fiskalne stabilnosti, kao i podršku nastavku sprovođenja neophodnih strukturnih reformi u cilju postizanja snažnijeg i održivog privrednog rasta.

Pregovori o novom aranžmanu odvijaju se u okolnostima rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije od 4,5 odsto u prvom kvartalu, procene Evropske komisije da Srbiju ove godine očekuje najveća privredna ekspanzija u deceniji, ali i jasne potrebe dovršenja ekonomskih reformi, pre svega u javnom sektoru.

Nakon uspešnog završetka trogodišnjeg stendbaj aranžmana iz predostrožnosti sa MMF-om u februaru ove godine, vlasti Srbije su pokazale interesovanje za nastavkom saradnje sa Fondom, ali u drugačijoj formi.

Novi aranžman bi bio nefinansijski i podržan Instrumentom za koordinaciju politike (PCI), koji je MMF nedavno uveo u cilju obezbeđivanja okvira za pružanje saveta u vezi sa politikom i praćenjem u zemljama kojima nije potrebna finansijska podrška Fonda.

Novi program bi bio usmeren ka održavanju fiskalne i makroekonomske stabilnosti i sprovođenju reformi u cilju postizanja bržeg, inkluzivnijeg i održivijeg rasta predvođenog privatnim sektorom, ali i na borbu protiv sive ekonomije, povećanje javnih i privatnih investicija, jačanje fiskalnih institucija i obezbeđenje podrške finansijskog sektora privrednom rastu.

Odbor direktora MMF-a je u izveštaju o poslednjoj, osmoj reviziji aranžmana krajem prošle godine istakao da je Srbija ostvarila značajan napredak u sprovođenju strukturnih reformi, ojačala potencijal privrednog rasta, što je uticalo na smanjenje fiskalnih rizika i otvaranje radnih mesta.

Takođe je pohvalio ostvarene rezultate reformi u finansijskoj sferi, navodeći da je NBS zadržala inflaciju pod črvstom kontrolom i ojačala bankarski sektor, koji je sada u znatno boljoj poziciji da podrži ekonomsku aktivnost.

Iz MMF-a su, međutim, ukazali da je još dosta toga ostalo da se uradi kada su u pitanju preostala preduzeća u većinskom državnom vlasništvu kako bi se unapredio način njihovog upravljanja, investiranja i ojačali administrativni kapaciteti. U tom kontekstu su sugerisali nastavak poreskih reformi i otklanjanje neizvesnosti u sistemu sudstva, šime bi se dodatno podstakla poslovna aktivnost.