Najčešće se faksifikuju apoeni od 1.000 dinara pa ih je u 2017. otkriveno 2.770 komada.

Lažnih apoena od 2.000 dinara prošle godine bilo je 1.510 komada, dok je otkriveno 1.372 lažnih novčanica od 500 dinara. Kada je reč o stranom novcu, najčešće je reč o falsifikovanim evrima tako da ih je prošle godine bilo ukupno 778, dok je otkiveno 146 komada falsifikata američkih dolara.

Zajedno sa još nekim drugim valutama, to je ukupno 945 komada, najčešće se falsifikuje apoen od 100 evra, a zatim i od 50 evra i od 20 evra, kaže za Tanjug direktor Odeljenja za nacionalne centre za borbu protiv faslifikovanja i za analizu novčanica i kovanog novca Miroslav Jeremić.

- Tu smo malo karakteristični jer se u zapadnoj Evropi najčešće falsifikuje 50 i 20 evra, kod nas 100 evra. U nekim godinama bude interesantan i apeon od 200 evra - dodaje Jeremić.

Dinarski falsifikati su, kaže, u više od 90 odsto slučajeva loši ili osrednji pa ih prosečan građanin može prepoznati, pod uslovom da zna kako izgleda originalna novčanica, dok je sitacija kod flasifikata stranog novca bitno drugačija jer postoje vrlo uspešno izrađeni primerci.

- Reč je o takvom kvalitetu falsifikata da se moze desiti da čak i obučeni bankarski službenik propusti falsifikat, ako naravno ne obrati dovoljno pažnje i ako ne upotrebi određena pomagala da bi izvršio proveru - kaže Jeremić.

Zato se, ističe, građanima preporučuje da prilikom kupovine stranog novca u menjačnima ili bankama obavezno traže od banke ili menjača da im napišu u potvrdi o izvršenoj transakciji serijske brojeve, apoen i valutu koju su kupili.

- Ukoliko se desi da tako kupljenu novčanicu kasnije upotrebite pa se ispostavi da se radi o falsifikovanoj novčanici vi imate dokaz gde ste je kupili i u krajnjem možete da se obratite onome ko vam je prodao novčanicu za naknadu štete - kaže Jeremić.

Najčešće se strani novac falsifikuje u inostranstvu, a Jeremić navodi da su po tome poznati Italijini iz okoline Napulja i Bugari.

- Međutim, bilo je slučajeva da je i u okolini Čačka postojala štamparija lažnog novca gde su falsifikovani američki dolari, a i pre oko godinu dana je u blizini Novog Sada otkrivena jedna štaparija takođe američkih dolara - rekao je Jermić.

Za američke dolare u Srbiji postoji obaveza banke ili menjača koji ih prodaju fizičkom licu da obavezno u potvrdu o izvršenoj transakciji upišu apoene od 50 i 100 američkih dolara, odnosno njihove serijske brojeve.

Jeremić kaže da za druge aproene američkih dolara i za sve druge strane valute i apoene menjač ili banka nisu obavezni da ih upisuju u potvrdu o izvršenoj transakciji, osim u slučaju da to fizičko lice zahteva, te se zato preporučuje građanima da to ipak traže jer će, u slučaju falsifikata, moći da dobiju nadoknadu kod onog ko im je prodao stranu valutu.

Ako građanin primeti novačanicu za koju veruje da nije origanalna treba da ode u najbližu policijsku stanicu ili banku koje će je poslati na ekspertizu u NBS.

- U slučaju da je novčanica originalna biće mu vraćena, u slučaju da se radi o falsifikatu novčanica se zadržava u NBS bez nadoknade - kaže Jeremić.

Inače, NBS je na svom sajtu dala objašnjenje i prikaz svih zaštitnih elemenata svih apoena dinarskih novčanica sa objašnjenjima i kraćim filmovima gde se tačno može videti kako koji zaštitni element izgleda, poput zaštitnog žiga i duboke štampe.

- Građani mogu da se koncentrišu na dva, tri zaštitna elementa od onih koji su ponuđeni na sajtu NBS i u slučaju da primaju kusur, naročito kod nekih krupnijih apoena, izvrše proveru koja će vrlo kratko trajati i za koju nisu potrebna nikava tehnička pomagala - kaže Jeremić.

Specijalista za utvrđivanje autentičnosti novca Nikola Tanasijević pokazao nam je u prostoriji u kojoj obavlja proveru novčanica jednu od najuspešnijih falsifikovanih novčanica evra u apoenu od 200 evra.

Objasnio je da se prilikom provere obavlja vizuelni pregled, zatim pregled dodirom, a usmeravanjem novčanice ka jačem izvoru svetla proveravaju se elementi zaštite.

- To je osnovna procedura koju prolazi svaka novčanica. Zatim dolazi do provere određenim mašinama, ultraviolentnim lampama, infacrvenim zracima. Takođe, odeljenje poseduje jedan sistem za analizu novčanica gde se detaljno mogu proveriti svi elementi zaštite novčanice, tačnije sve karakteristike, počev od duboke štampe, efekta, izvora svetlosti, ultravioletnog svetla, infacrvene zaštite i slično - rekao je Tanasijević.

Građanima savetuje da prvenstveno obrate pažnju na izgled i karakteristike strane novčanice koju kupuju.

Za razliku od najuspešnijeg izrađenog falsifikata od 200 evra, kaže, vodeni žig kod originala je jasno naglašen, jasno je vidljiva nominalna vrednost, dok kod falsifikata vidimo delimično zamućene konture, a nominalna vrednost nema jasno izraženu prozirnost kao kod originala.

- Sigurnosna nit je tamno mrke boje sa ispisanim mikro tekstom - euro 200 u nizu. Kod falsifikata vidimo bleđu nijansu zaštitne niti dok se mikro tekst i nominalna oznaka slabo uočavaju - dodaje on.

Prilikom kontrole je potrebno, objašnjava, iskrenuti novčanicu u odnosu na vidno polje gde se kinegram kao element zaštite mora videti u efektu duginih boja.

Na naličju novčanice veoma je, kaže, interesantan element zaštite koji se naziva optički varijabilna boja tako da se iskretanjem novčanice jasno vidi cela nominalna vrednost u tri različite boje - bordo, maslinasto braon i zelena.

- Tog efekta nema ni kod najuspešnije izrađenog falsifikata kod koga nominalnu vrednost vidimo samo u jednoj boji - a to je bordo - rekao je Tanasijević.

Jedan od elementa zaštite koje sadrže novčanice evra je nominalna vrednost u gornjem levom delu lica novčanice koja se takođe kao vodeni žig i sigurnosna nit može proveriti usmeravanjem novčanice u pravcu izvora svetlosti.

- Na licu, štampani su samo delovi nominalne oznake, nedostajući su štampani na istom mestu na naličju. Prilikom usmeravanja idealno se moraju poklopiti nominalne oznake određenog apoena - objašnjava Tanasijević izled originalne novčanice evra.