Krsna slava koju Srbi proslavljaju, simbol je nacionalnog identiteta, tradicije i pravoslavne vere, a januar mesec, pored Božića i pravoslavne Nove godine, sastoji se od velikog broja krsnih slava.
Prva slava u godini jeste Sveti Ignjatije Bogonosac i praznuje se 2. januara, koga je kao dečaka Isus držao na rukama.
Prema hrišćanskom predanju, na taj dan se ne rade teški poslovi, naročito ženski.
Ponegde se poštuje običaj da se mese kolači i daju deci, ali ih pre toga obavezno povuku za uvo, kako bi porasli u tekućoj godini.
Ovaj praznik u narodu je poznat i pod imenom Kokošiji Božić.
Nakon toga, 9. januara sledi Sveti Stefan Prvomučenik, prvi hrišćanin koji je stradao za Gospoda.
Podignuto je četrdeset hramova koji nose ime Svetog Stefana.
Prema pravoslavnom predanju, ovaj svetac je zaštitnih doma škrtica, jer se praznuje i dočekuju gosti odmah nakon Božića, te su posetioci siti!
Prema običajima, 9. januara se zavađeni mire i ljube.
Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac se kao zaštitnik doma praznuje 14. januar, čiji je život bio u stalnoj opasnosti od Turaka.
Moć isceljenja njegovih moštiju koje se nalaze u manastiru Ostrog, čuvena je u svetu.
Smatra se jedinim živim svetiteljem, ali i jedini je praznik bez ikakvih običaja, te se na taj dan treba iskreno i iz srca moliti Svetom Vasiliju.
Sveti Jovan Krstitelj proslavlja se 20. januara, i smatra se jednom od najzastupljenijih slava u Srbiji i nalazi se na četvrtom mestu po broju domova čiji je zaštitnik.
Od Boga je dobio dar da krštava ljude i oslobađa ih grehova, čak je krstio i Isusa Hrista na reci Jordan, zato je njegov dan odmah nakon Bogojavljanja.
Ruka Svetog Jovana koja se svake godine iznosi na taj dan pred narod, nekad je raširena i označava rodnu godinu, a nekad zgrčena i znači da će period koji sledi biti gladan.
Običaj je da se na dan Svetog Jovana ljudi bratime i kume, dok se deci ne daje ništa crvene boje, niti se konzumira bilo šta crveno, jer predstavlja nevino prolivenu krv njegovu.
Na 20. januar idealno je krenuti na put, jer će Sveti Jovan štititi putnike.
Sedmmicu nakon Svetog Jovana Krstitelja, praznuje se Sveti Sava 27. januara, dan koji je poznatiji kao školska slava.
Tog dana se obeležava i dan spaljivanja moštiju ovog svetitelja.
Kult Save razvio se nakon prenošenja njegovih moštiju iz Bugarske u manastir Mileševu, toliko da su i Turci počeli da se krste nad njima.
Baš zbog toga, neznabožci spalili su mošti Svetog Save na Vračaru.
Uprkos tome, duh svetitelja nastavio je da živi u narodu, pa čak i raste, jer je on nacionalni svetac Srba, ali i mnogo više od toga.
Autor: Dalibor Stankov
