Palma klečao nasred trga, plakao i molio Gocu Lazarević za oproštaj: Prethodno je IZMARŠIRAO PRED SVIMA, pevačica priznala detalje njihovog sukoba

Palma je bio veliki poštovalac njenog lika i dela, a Goca je pred kamerama TV Pink priznala kako je reagovala u petak, kada je čula da je on preminuo.

- Suze su bile. Prvo su bile suze, a onda je bilo razmišljanja i sećanja, asocijacija na saradnju koja traje oko 35 godina... Ja posmatram Dragana iz drugog ugla, muzičkog ugla saradnje, ja ga samo tako poznajem... Bio je veliki rodoljub, veliki otadžbinac. Mi smo jako malo pričali u tih 35 godina, ali smo se fantastično razumeli. Voleo je u meni to što je osećao, ne samo to što ja pevam otadžbinske pesme... Osetio je u dubini duše da sam ja otadžbinac, zbog toga me je izzetno poštovao i cenio, jer je on veliki tradicionalista i rodoljub, između svega ostalog što je bio. Muzika i sport, to su mu bili veliki ventili. Obožavao je muziku, zbog toga je imao i televiziju. Voleo je narodnu muziku, harmoniku... - pričala je Goca.

- Kod njega je bio rad, red, disciplina. Sam je bio najvredniji, to je očekivao i od svojih saradnika i mislim da je uvek radio samo sa takvima. Ja sam bila jedna od tih. Ljudi su ga površno gledali, kao strogog, ozbiljnog čoveka, a uvek je bio sveprisutan, u svakom segmentu onoga što je radio. Svakog leta sam pevala koncerte u najlepšem parku u Srbiji, Potok, u svakom selu u koje pripada Gradu Jagodina... Imao je u sebi i dete, pored toga što se veselio uz muziku, kada me je gledao se smejuljio... U prolazu samo kaže:"Molim te, ovo da radiš na svakom koncertu". Smejao bi se mojim skečevima na koncertima, voleo je moj smisao za zabavu i humor, radost koju sam delila sa publikom - prisetila se ona.

Otkrila je i da su jedno vreme bili na "ratnoj nozi".

- Imali smo mi jednu čarku zato što nisam stigla na vreme na njegovu televiziju, ali ne mojom krivicom, jer prethodno snimanje nije bilo završeno na vreme. Ja sam sve to objasnila, međutim nije hteo da prihvati objašnjenje nego mi je rekao:"Mrš tamo!" To nikada neću zaboraviti. Okrenem se sa svojom torbicom, krenem kući. Dvadeset njih se okrene da me zaustavi, ja krenem prema njemu i kažem:"Šta je?! Hoćeš da me ubiješ", on se zbunio, vratio se nazad. Nisam htela da govorim sa njim godinama. Kada je bilo bombardovanje, zvali su me da dođem u Jagodinu. Rekla sam:"Neka se javi gospodin Palma i neka mi se izvini". Ne da se javio, ne da mi se izvinio, nego je kleknuo na trgu, plakao je kao malo dete i tada je prvi put rekao:"Majko Srpkinjo", simbolično, zbog pesama koje sam ja otpevala.

Autor: D. T.