Predsednik Amerike ne mora nužno da bude kandidat kom su građani dali većinu glasova. Izborni sistem u Americi značajno se razlikuje od onog koji je zastupljen u evropskim državama, a najveću razliku predstavlja postojanje elektorskog koledža. Evo šta to u praksi znači.
Najveći uticaj na izbor predsednika Amerike zapravo ima elektorski koledž. Ove godine, kandidat republikanaca je Donald Tramp, a kandidatkinja demokrata je aktuelna potpredsednica Amerike Kamala Haris.
Šta je elektorski koledž
U pitanju je grupa izbornika ili elektora, koja na svake četiri godine odlučuje o novom predsedniku i potpredsedniku Sjedinjenih Američkih Država.
Elektora ima 538, a svaka država ima određeni broj elektora, koji se formira na osnovu broja stanovnika.
If the Electoral College ends with a tie -- D.C. would not be part of the House vote that decides the President. pic.twitter.com/5wpM424Xym
— Adam Longo (@adamlongoTV) 25. октобар 2024.
Najviše elektora imaju Kalifornija (ove godine 54), Teksas (ove godine 40), Florida (ove godine 30), Njujork (ove godine 28) i Ilinois (ove godine 19).
Broj elektorskih glasova koje država ima jednak je broju senatora (2) i broju predstavnika u Predstavničkom domu, pri čemu ovaj poslednji zavisi od broja stanovnika koji su prijavljeni na popisu.
Dvadeset trećim amandmanom iz 1961. godine, Distrikt Kolumbija je dobio tri elektora, čime je ukupan broj elektora porastao na 538.
Kako se bira predsednik Amerike
Nakon što građani obave glasanje na neki od mogućih načina - lično ili putem pošte, tu na scenu stupaju elektori, a predsednik Amerike se bira na sledeći način:
Elektori: Svakoj državi se dodeljuje određeni broj elektora na osnovu njene zastupljenosti u Kongresu, što uključuje dva senatora iz svake države plus određeni broj predstavnika koji zavisi od broja stanovnika države
Glasanje: Kada birači glasaju, oni tehnički glasaju za listu elektora koje je odabrala njihova stranka, a oni se obavezuju da će glasati za kandidata svoje stranke
Pobednik dobija sve: Većina država, osim Mejna i Nebraske, koristi pristup pobednik uzima sve - kandidat koji dobije najviše glasova, osvaja sve elektorske glasove
Većina: Da bi osvojio predsednički mandat, kandidat mora da dobije apsolutnu većinu elektorskih glasova, što je najmanje 270 od 538.
Ko osvoji najveći broj glasova građana može da izgubi izbore
Ono zbog čega je elektorski sistem na meti kritika jeste činjenica da je moguće da kandidat koji dobije najveći broj glasova građana ne postane predsednik Amerike, odnosno ne osvoji i većinu u elektorskom koledžu.
Jedan od problema je distribucija glasova. Sistem elektorskog koledža znači da osvajanje velikih država sa malom razlikom daje isti broj elektora kao i pobeda sa velikom razlikom.
Nasuprot tome, gubitak malih država sa malom razlikom znači gubitak svih njihovih birača, čak i u slučaju da na nacionalnom nivou imate više glasova.
Onda su tu sving ili "kolebljive države". Kako većina saveznih država predstavlja uporište jedne stranke - demokrata ili republikanaca, rezultat izbora zavisi od onih država koje nisu striktno republikanske ili demokratske. Zbog sistema pobednik uzima sve u ovim državama, kandidati se u velikoj meri fokusiraju na pobedu upravo na ovim mestima. Kandidat koji pobedi u nekoliko velikih sving država može da obezbedi ulazak u Belu kuću. Sving države su Pensilvanija, Nevada, Viskonsin, Džordžija, Arizona, Severna Karolina i Mičigen.
Foto: Tanjug AP/Julia Demaree Nikhinson
Elektori doneli pobedu Trampu u trci sa Hilari Klinton
Bilo je slučajeva u istoriji SAD kada kandidat sa najvećim brojem glasova nije osvojio predsednički mandat zbog elektorskog koledža.
To se dogodilo 1876. godine, kada je Raderford Hejz postao predsednik zbog elektorskih glasova. Tokom 1888. godine, Bendžamin Harison je postao predsednik uprkos tome što je imao manji broj glasova građana.
Verovatno najpoznatiji slučaj dogodio se 2000. godine, kada je Džordž V. Buš pobedio na predsedničkim izborima, uprkos tome što je izgubio glasove naroda od Al Gora.
Naposletku, Donald Tramp je 2016. godine pobedio na predsedničkim izborima u Americi, uprkos tome što je imao manje glasova građana od Hilari Klinton.
Foto: Tanjug AP/Susan Walsh/Tanjug AP/Julia Demaree Nikhinson/Pink.rs/Z. Veljković
Šta ako bude izjednačeno
Ukoliko nijedan predsednički kandidat ne osvoji 270 elektorskih glasova, onda se bez obzira na učinak ostalih predsedničkih kandidata on bira u Predstavničkom domu. U tom slučaju, predsednika biraju po pravilu jedna država - jedan glas. Glasanje je tajno, a članovi Predstavničkog doma moraju da glasaju za jednog od tri kandidata koji su ostvarili najbolji učinak na izborima.
Zaključno sa prethodnim predsedničkim izborima, ovo se desilo samo jednom, i to na predsedničkim izborima 1824. kada je odabran Džon Kvinsi Adams, koji je osvojio manji broj glasova građana i manje saveznih država od Endrua Džeksona.
Takođe, ako nijedan kandidat za potpredsednika ne osvoji bar 270 elektorskih glasova, onda se bez obzira na učinak ostalih kandidata za potpredsednika on bira u Senatu. Za razliku od Predstavničkog doma, prilikom ovih izbora se svaki glas senatora posebno računa.
Sve o izborima u Americi 2024. možete pratiti na sajtu "Blica".
Vesti iz minuta u minut o izbornom danu u Americi, analizama i kandidatima, možete da čitate i pratite na našem blogu uživo.
Evo šta su sving države i kako mogu da odrede pobednika izbora.
Ne propustite najnovije kvote koje pokazuju da je na pomolu veliko iznenađenje na izborima u Americi.
Autor: Dalibor Stankov
