Akcija pripremanja naroda u Srbiji da mirno prihvati ubistvo Aleksandra Vučića, kroz stvaranje atmosfere i navikavanje građana na to da je sasvim normalno likvidirati predsednika, uveliko se zahuktava.
Scenario je napisan, a glavni glumci igraju svoje uloge, neretko se smenjujući u njima. Fabula je uvek ista: Prvo izreknu pretnju, pa je negiraju, tvrdeći da je "izvučena iz konteksta".
Sledi kuknjava i glumljenje žrtve "targetiranja" od strane onih koji su osudili pretnju, da bi se na kraju podsmevali osudama, relativizovali opasnost od pretnje i forsirali tezu da su reakcije na pretnju preuveličane.
Ovaj scenario posebno je učestao i kulminira u poslednjih mesec dana. Letnju sezonu lova na Vučića otvorio je bivši novinar i opozicioni aktivista Srđan Škoro, pozivom na ubistvo Aleksandra i Danila Vučića tuširanjem uranijumom.
Foto: Printscreen YouTube/RTV Marš HD Valjevo
Usledio je poziv Biljane Stojković, kopredsednice stranke "Zajedno", da "narod presudi" Vučiću, koji su sutradan prihvatili opozicioni botovi i objavili foto-montažu obešenog predsednika.
Nedugo zatim novinarka Tamara Skrozza izrazila je žaljenje što Vučić i ljudi iz vlasti nisu pobijeni u noći između 5. i 6. oktobra 2000. godine, da bi sada njen kolega Slobodan Stupar indirektno poručio da ta greška mora da bude ispravljena, sakaćenjem i ubistvom predsednika.
Sve je to relativizovao karikaturista "Danasa" Predrag Koraksić Koraks, sramnom karikaturom na kojoj Vučić sam sebi puca u glavu iz dečjeg pištolja na vodu, čime je poslata poruka da opasnosti po predsednika nema i da je sve to neko umislio.
Akteri pretnji po pravilu podržavaju jedni druge nakon što javnost reaguje na pretnje, ponavljajući pomenute mantre o "izvlačenju iz konteksta", "targetiranju", "crtanju mete na čelu"… Jedan preti, drugi ga teši i podržava, pa ovaj drugi preti, a prvi ga teši i podržava.
Nakon kriminalizacije i dehumanizacije Aleksandra Vučića, kroz serijal laži u medijima pod kontrolom tajkuna Dragana Šolaka, navikavanje javnosti da je sasvim normalno diskutovati o ubistvu predsednika i članova njegove porodice pretposlednji je čin jedne opasne predstave. Predstave koju je ova zemlja već jednom u ovom veku odgledala do kraja i za čiji je poslednji čin zavesa ponovo podignuta.
Oni jednostavno žele da ga vide mrtvog.
Autor: Aleksandra Aras
