FLiRT ima snagu da izazove novi talas zaražavanja, mutacije su potvrda da je virus nepredvidiv

Imunitet stečen vakcinacijom ili prethodnom infekcijom pruža neku vrstu zaštite

Prema podacima koje dobijamo iz zemalja u kojima je potvrđeno prisustvo FLiRT-a, uočava se značajno povećanje broja zaraženih. Činjenica je da FLiRT ima snagu da izazove novi talas zaražavanja, kako zbog promene u samoj strukturi virusa, tako i zbog drugih okolnosti, kao što je značajno slabljenje imuniteta u populaciji ali i značajnija okupljanja ljudi tokom letnje sezone u određenim delovima sveta, kaže u razgovoru za "Blic zdravlje" doktor nauka Marija Gnjatović, direktorka Instituta za primenu nuklearne energije (INEP), odgovarajući na pitanje ima li FLiRT snagu da izazove novi, jači talas obolevanja.

Ona objašnjava da antitela stvorena izlaganjem ranije zastupljenim varijantama korona virusa, kao i nakon vakcinacije vakcinama baziranim na početnim sojevima SARS-CoV-2 virusa, neće biti u stanju da zaustave ulazak virusa u ćelije domaćina u potpunosti, ali da će nas stečeni imunitet štititi od razvoja teže kliničke slike.

Četiri dominantna simptoma FLiRT varijante korona virusa

Naša sagovornica podseća i da je korona virus u populaciji prisutan sve vreme, i objašnjava da dok god je prisutan, može se očekivati i da se menja.

- Ako ništa drugo, nove mutacije su potvrda da virus SARS-CoV-2 ostaje nepredvidiv. Svakako, očekuje se da će nastaviti da mutira. Nova varijanta covida 19, poznata kao FLiRT, trenutno je najdominantniji soj u svetu. Ovu varijantu, koja je evoluirala iz soja omikron, karakterišu promene u šiljastom proteinu ("S" proteinu) - delu virusa koji se vezuje za ćelije domaćina.

- Neki stručnjaci kažu da bi ove promene mogle povećati sposobnost virusa da inficira ćelije i izbegne ranije stečeni imunitet, kod ljudi koji su prethodno bili zaraženi ili vakcinisani. Još uvek nema konačnih informacija o tome da li će bolest biti teža sa novom varijantom virusa. Simptomi osobe i težina kliničke slike obolelih obično manje zavise od toga kojom varijantom su zaraženi, a više od njihovog imuniteta i ukupnog zdravlja - kaže Gnjatovićeva.

Koliko su ove varijanta i zbog čega eventualno opasnije od prethodnih?

Na ovo pitanje, direktorka INEP-a kaže da se prema podacima iz zemalja u kojima je FLiRT potvrđen, može zaključiti da se ova varijanta virusa brze širi u populaciji, ali da su simptomi bolesti i dalje relativno blagi.

- Blagi simptomi infekcije mogu se pripisati ne samo prirodi ove varijante virusa, o kojoj još uvek nemamo dovoljno podataka, već i ranije stečenom imunitetu na SARS-CoV-2 infekciju - objašnjava Gnjatovićeva.

Zašto se dešava da usred leta imamo porast infekcija?

- Novi talas se desio zbog promene u samoj prirodi virusa (izazvanoj mutacijom na "S" proteinu), oslabljenog imuniteta kod većine ljudi u populaciji, što je potvrđeno i u studijama koje sprovodi institut INEP, kao i masovnih okupljanja koja su u ovom periodu godine karakteristična za turističke destinacije.

Da li bolji imunitet na kovid 19 imaju osobe koje su ga preležale ili vakcinisane?

- Studija instituta INEP pokazuje da većina ispitanika poseduje određeni stepen imuniteta prema virusu SARS-CoV-2. Takođe, studija pokazuje da je nivo kovida 19 - specifičnih antitela kao i specifičnih T ćelija najviši kod ispitanika koji su imunitet stekli kombinacijom prirodne infekcije i vakcinacije. Kod ispitanika koji su imunitet stekli isključivo prirodnim infekcijama ili isključivo vakcinacijom, nivo antitela i T ćelija značajno opada u periodu od godinu nakon infekcije ili vakcinacije poslednjom dozom vakcine.

Da li nas vakcine koje smo primili protiv korona virusa i dalje štite, i štite li od novih varijanti poput FLiRT-a?

- Imunitet stečen vakcinacijom, prirodnom infekcijom, ili kombinacijom oba, svakako predstavlja neku vrstu zaštite u slučaju ponovnog izlaganja virusu. U ovom momentu, u slučaju izlaganja virusu, varijanti FLIRT, će doći do razvoja infekcije, iz dva razloga:

1. Kod većine pacijenata je nivo prisutnih antitela i specifičnih T ćelija nizak

2. FLiRT varijantu karakteriše velika promena na "S" proteinu čak i u odnosu na omikron varijantu, koja se smatra pretkom FLiRT varijante. Antitela stvorena izlaganjem ranije zastupljenim varijantama virusa, kao i nakon vakcinacije vakcinama baziranim na početnim sojevima SARS-CoV-2 virusa, neće biti u stanju da zaustave ulazak virusa u ćelije domaćina u potpunosti. Ono što je sigurno da će nas stečeni imunitet štititi od razvoja teže kliničke slike.

Zašto se dešava da neko dobije covid 19 i po nekoliko puta, a neko ga nije imao nijednom?

- I dalje ne postoji naučno utemeljen odgovor na ovo pitanje.

Koliko dugo covid 19 može da mutira, i šta mu najviše pomaže u tome?

- Dok god postoji u populaciji, virus može da mutira. SARS-CoV-2 je virus koji ima potencijal da se brzo i značajno menja, dokaz za to je pojava omikron soja, kod koga se desila nagla i velika promena u strukturi "S" proteina.

- Mutacije koje su se javile u omikron soju u velikoj meri su uticale na povećan potencijal za "zaobilaženje" stečenog imuniteta i olakšano širenje virusa u populaciji. Što je veći broj ljudi inficiran virusom u jednom momentu, veća je šansa da se prilikom umnožavanja virusa u domaćinima dogode i određene promene u genomu virusa.

Šta je antitelni a šta ćelijski imunitet?

- Tokom infekcije ili nakon vakcinacije, B ćelije u organizmu stvaraju antitela. Antitela se vezuju za različite delove virusa i time sprečavaju njegov ulazak u ćelije domaćina. Antitela koja se specifično vezuju za deo "S" proteina, preko koga virus ulazi u ćeliju, pružaju najbolju zaštitu. To su takozvana neutrališuća antitela.

- U slučaju da virus zaobiđe prvu prepreku, odnosno antitela, virus ulazi u ćeliju domaćina i postaje nevidljiv za antitela. Tada stupaju na scenu T ćelije, koje prepoznaju i ubijaju virusom inficirane ćelije domaćina, rezervoare infekcije u organizmu. Određeni tipovi T ćelija (CD4 T ćelije), pomažu i u pokretanju memorijskih B ćelija, odnosno njihovom podsticanju da proizvode antitela.

Dolaze li i sada ljudi u INEP da provere svoja antitela?

- Retko se dešava da se neko testira na prisustvo antitela. Mi smo nastavili da sprovodimo studije i pratimo i antitelni i ćelijski odgovor u različitim grupama ispitanika. Više od 95 odsto ispitanika poseduje kovid 19 specifična anatitela i T ćelije.

Autor: Snežana Milovanov