Ponekad prođe toliko vremena da naučnici nisu sigurni da li ta stvorenja još postoje. Tada pošalju ekspediciju. Organizacija Re:wild radi na ponovnom otkrivanju vrsta „izgubljenih za nauku“.
To uključuje vrste koje nisu izumrle i možda su primećene u lokalnim zajednicama, ali nisu bile identifikovene u nekoj naučnoj studiji dugo vremena, piše Phys.org.
Nedavna ekspedicija u Makiri, najvećoj kišnoj šumi na Madagaskaru, pretraživala je drveće, tlo i reke radi pronalaženja 30 „izgubljenih“ vrsta. Širom sveta postoji 4.300 vrsta koje nisu dokumentovane tokom proteklih 10 godina ili duže, kažu istraživači.
Madagaskar je žarište biodiverziteta i Makira je slabo istražena oblast u toj zemlji. Od 30 vrsta na listi za pronalaženje, bila su tri sisara, tri ribe, sedam gmizavaca, 12 insekata i pet pauka.
Tragali su pet dana pre nego što su uz pomoć lokalnih vodiča i ribara identifikovali sve tri riblje vrste. Takođe je ponovo pronađeno nekoliko vrsta insekata, od kojih nekoliko nije bilo na prvobitnom spisku.
Onda se desilo nešto sasvim neočekivano. Džinovska stonoga Spirostreptus sculptus je bila još jedna izgubljena vrsta poznata samo po primerku opisanom 1897. Najduži primerak ove vrste viđen u Makiri bila je zaista džinovska ženka od 27 centimetara. Spirostreptus može da živi do pet godina i obično premaši 15 centimetara dužine.
Premda je 21 vrsta ponovo pronađena, mnoge nisu mogle biti potvrđene. Masoala lemur, koji nije dokumentovan od 2004, izmakao je istraživačima, kao i vrsta velikog kameleona izgubljena od 2006. Tamna tetraka, vrsta ptice koju je ponovo pronašla druga ekspedicija u decembru 2022, živi na obe strane Makire, ali istraživači nisu uspeli da je pronađu.
Iako je Makira najveća šuma na Madagaskaru, još se suočava sa poljoprivrednim pritiskom. Istraživači su zabrinuti da bi se vrste u toj slabo istraženoj šumi mogle suočiti sa oštrim opadanjem populacija pre nego što naučnici dobiju priliku da ih prouče.
Makira se nalazi na severoistoku Madagaskara, ostrvske države kod obale Mozambika.
Autor: Marija Radić