Berg uoči 25. Kopaonik biznis foruma kaže za Tanjug da, i pored dobrih rezultata vlade ima još mnogo toga da se radi, pre svega na restrukturiranju državnih preduzeća.

- Vlada Srbije sprovela je reforme koje imaju očigledan uticaj na ekonomski razvoj, dok je fiskalna konsolidacija, realizovana u okviru programa sa Međunarodnim monetarnim fondom, doprinela tome da Srbija u prošloj godini ostvari suficit budžeta od 1,2 odsto BDP-a u odnosu na deficit od 6,6 procenata BDP-a iz 2014. godine - navodi Berg.

To je, ocenjuje, pomoglo stabilizaciji makroekonomije, uz nižu inflaciju i smanjenje kamatnih stopa.

Pored toga, ističe Berg, uvođenje elektronskih građevinskih dozvola ne samo da je doprinelo podizanju imidža Srbije, budući da je napredovala za ukupno 17 mesta na Duing biznis listi Svetske banke (sa 59. mesta u 2016. na 42. mesto u 2018. godini), već je, kaže, još važnije što je uvođenje e-dozvola olakšalo život građanima i preduzećima.

Na pitanje Tanjuga kako fiskalnu stabilnost merama ekonomske politike pretvoriti u održiv rast i razvoj, koje je i glavna tema Kopaonik biznis foruma, Berg odgovara da je kombinacija stabilnije i otvorene privrede, koja se bavi reformama za podršku preduzećima, dovela do povećanja priliva direktnih stranih investicija na oko 5 odsto BDP-a godišnje.

To je, smatra, pomoglo da se pokrije deficit bilansa tekućeg računa zemlje u svakoj od protekle tri godine. Međutim, uprkos pozitivnom napretku, neke od ključnih reformi, kako ističe Berg, još uvek zaostaju, od kojih je, prema mišljenju MMF-a, EU i EBRD-a, možda najvažnija ta što su državna preduzeća i dalje nereformisana, a u mnogim slučajevima gubitaška.

- To automatski stavlja značajna ograničenja ili, potencijalno, donosi visoke rizike po buduće budžete zemlje - navodi direktor EBRD-a.

Uprkos kontinuiranim naporima, implementacija velikih javnih investicija je, kako ocenjuje, bila spora, dok bi dalja reforma javne administracije mogla da doprinese poboljšanju poslovne klime i jačanju malog biznisa koji je trenutno u značajnoj meri ohrabren da, kaže, posluje u "sivoj zoni".

Za postizanje bržeg ekonomskog rasta Srbije i "hvatanje koraka" sa zemljama EU neophodna je konsolidacija rezultata postignutih u poslednje tri godine, ali i snažniji napori za očuvanje demokratskih i ekonomskih institucija, kao i dalje unapređenje političkih i ekonomskih veza sa susednim zemljama, pokazalo je nedavno objavljena studija EBRD-a.

Berg navodi i da ulaganja EBRD-a i saveti, posebno u okviru Inicijative za investicionu klimu i upravljanje (ICGI), imaju efekta, a primer toga su Investicioni forum regionalnih privrednih komora na investicionom samitu zemalja Zapadnog Balkana u februaru ove godine, kada je predstavljena regionalna investiciona platforma, i prošlogodišnje širenje regionalne berze akcija SEE Link, čime su, napominje, olakšane transakcije između berzi u regionu.

- Ulaganja u transportnu, energetsku i komunalnu infrastrukturu su i dalje od velike važnosti, naročito nakon nekoliko decenija neinvestiranja u ove sektore - smatra Berg, i navodi da EBRD i druge međunarodne finansijske institucije moraju sa centralnim i lokalnim vlastima da rade na poboljšanju kapaciteta za implementaciju.

Jedan od vodećih projekata u narednim godinama će, kako ističe, biti takozvani "Autoput mira", koji bi trebalo da bude finansiran sredstvima EBRD-a, Evropske investicione banke (EIB) i iz fondova EU, što će, ocenjuje, poboljšati saobraćajne i trgovinske tokove regiona.

Berg kaže i da EBRD nastoji da unapredi energetsku raznolikost Srbije, kroz, na primer, ovogodišnju podršku obnovljivim izvorima energije, što neće pomoći samo snižavanju visokog nivoa zagađenja već će takođe, zaključuje, doprineti stabilnijem energetskom snabdevanju u Srbiji.