- Program je završen znatno uspešnije od očekivanja, nadmašivši mnoge od makroekonomskih ciljeva. Srbija je uspela da se izvuče iz rupe - izjavio je šef misije MMF-a za Srbiju DŽejms Ruf.

Posle višegodišnje stagnacije u periodu posle globalne finansijske krize, Srbija, prema recima Rufa, ponovo beleži rast uz povećanje investicija i zapošljavanja.

- Puno toga je započeto na transformaciji zemlje u zrelu tršišnu ekonomiju, ali te reforme treba produbiti po završetku programa kako bi Srbija dostigla svoj maksimalni potencijal - poručio je Ruf.

Međutim, pozitivan završetak programa je, kako poručuju iz MMF-a, samo prvi korak u izgradnji snažne i dinamične ekonomije koja će biti u stanju da se nadmeće na globalnom nivou, navodi se u izveštaju.

Posle trogodišnjih napora preduzetih u sklopu programa sa MMF-om, srpska ekonomija je doživela preokret, a 2017. godine je budžet bio u suficitu, u odnosu na 2014. godinu kada je Srbija imala najveći deficit u Evropi.

Ekonomsko poverenje je poboljšano i povećana su ulaganja domaćih i stranih investitora. Nezaposlenost je blizu istorijskog minimuma i beleži pad, banke su solidne, dok je nivo "problematičnih" kredita trenutno ispod pretkriznog nivoa, ocenjuje MMF.

Od ključnog značaja je, međutim, da se napredak nastavi, poručuje MMF, i da Vlada Srbije koncentriše svoje napore na podršku zemlji kako bi se po ekonomskoj snazi približila zapadnoevropskim zemljama.

- Za dostizanje tog cilja je važno da se izbegne egzodus kvalifikovanih srpskih radnika u potrazi za boljim životom - preporuke su MMF-a.

Među predlozima MMF-a Srbiji je da ojača sopstvene institucije kako bi podržala rast vođen privatnim sektorom, kao i da modernizuje poresku administraciju i javne usluge, pre svega školstvo i zdravstvo.

- Razoj finansijskog tržišta mora da prati šira upotreba dinara umesto evra - preporuka je MMF-a, kao i da se radi na smanjenju sive ekonomije i reformi državnih preduzeća.

Srbija je, kako se ocenjuje, restrukturirala svoju neefikasnu železničku kompaniju, uvela bolju naplatu duga u glavnim preduzećima za električnu energiju i gas i uspešno privatizovala Smederevsku železaru i mnoga druga preduzeća u državnom vlasništvu.

- Sektori kojima su najviše potrebne ferorme su rudarski i petrohemijski kompleks: kompanije kao što su rudnik uglja Resavica, bakarni kompleks RTB Bor i petrohemijski proizvođači - Petrohemija, MSK i Azotara", navodi MMF, i ukazuje da je potrebna reforma ili privatizacija i nekoliko finansijskih institucija, poput Poštanske štedionice, Komercijalne banke i Dunav osiguranja.

Za bolje poslovno okruženje neophodno je, prema oceni MMF-a, pored poreske i regulatorne refome, jačanje pravosudnog sistema, ali i bolja putna, telekomunikaciona i energetska mreža, što će približiti Srbiju evopskom standardu.

Međunarodni kreditor podseća da je u 2014. ekonomija srpska ekonomija bila u ozbiljnim problemima, a da je posle globalne finansijske krize iz 2008. privreda stagnirala, dok su slabe javne institucije, smanjenje prihoda od poreza i prekomerna potrošnja državnih i javnih preduzeća, rezultirali ubrzanim rastom javnog duga.

Trogodišnji aranžman iz predostrožnosti sa MMF-om dogovoren je krajem 2014.